Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PRVOBITNI ANTIKOMUNISTIČKI MIT

Boljševička zavera i nemački novac

Oktobarska revolucija, događaj koji je uveliko odredio celo dvadeseto stoleće, predstavljao je svojevremeno veliki šok za sve zagovornike starog poretka. Konzervativna reakcija na boljševizam koncentrisala se pre svega na negiranje masovnog i demokratskog karaktera revolucije i njenu interpretaciju kroz zavere. Taj prvobitni mit antikomunizma i dalje nastavlja igrati važnu ulogu.

JPEG - 1.5 Mio
Ivo Matić

U Rusiji su se 1917. dogodile dve revolucije: Februarska je srušila monarhiju, Oktobarska je dovela Lenjina na vlast. Ovakvo ubrzanje istorije mnoge je iznenadilo. Carstvo Romanova se urušilo, no neki su u Oktobarskoj revoluciji videli rezultat zavere koju su skovale mračne sile protiv starog režima Rusije.

Navodna zavera nosi ime "boljševizam", njen ideološki korpus čine teze Karla Marxa – filozofa apatrida jevrejsko-nemačkog porekla, a vođa joj je Vladimir Iljič Uljanov, koji se krije pod pseudonimom Lenjin. Za razliku od mnogih drugih revolucionara boljševici su brzo došli do svog cilja: domogli su se vlasti tek nešto više od dvadeset godina nakon osnivanja partije. Takav politički podvig tada je doista mogao izazvati samo zajedljivo nerazumevanje kod poraženih te probuditi kod njih fantazme o zaveri. Lenjina se u tim konstrukcijama prokazuje kao nemačkog agenta kojeg je Rajh poslao u misiju kako bi demobilizovao ruske vojnike i slomio otpor na Istoku. Optužbe padaju na plodno tlo tim lakše što u to doba rata i ekstremnog nacionalizma fama o špijunima naročito raspiruje ljutnju.

Egzotična plesačica Mata Hari osuđena je u Francuskoj kao nemačka obaveštajka i pogubljena; Joseph Caillaux proglašen je krivim jer se zalagao za mir bez pripajanja i reparacija, no život mu je ipak pošteđen. U Rusiji, pukovnik Sergej Mihailovič Mjasojedov, iako nevin, smaknut je 1915. zbog zavere s neprijateljem; a carica je zbog svog nemačkog porekla bila uopšteno sumnjičena za sve i svašta. U ovoj situaciji kovitlanja glasina i manipulacija informacijama, Lenjin je optužen za delovanje u službi Kajzera, pod izgovorom da je njegov povratak u zemlju u aprilu 1917. olakšala nemačka vojska s namerom da destabilizuje Rusiju, saveznicu Francuske i Velike Britanije.

Sve je počelo 18. jula 1917. godine, u trenutku kada se otvara lov na boljševike, koji su dva dana ranije organizirali velike demonstracije protiv rata u Petrogradu. U ultramonarhističkom, (...)

Obim celog teksta : 979 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Aleksandar Sumpf

je profesor savremene istorije na Univerzitetu u Strasbourgu. Autor knjige La Grande Guerre oubliée. Russie, 1914-1918.

Podeli ovaj tekst