U Rusiji su se 1917. dogodile dve revolucije: Februarska je srušila monarhiju, Oktobarska je dovela Lenjina na vlast. Ovakvo ubrzanje istorije mnoge je iznenadilo. Carstvo Romanova se urušilo, no neki su u Oktobarskoj revoluciji videli rezultat zavere koju su skovale mračne sile protiv starog režima Rusije.
Navodna zavera nosi ime "boljševizam", njen ideološki korpus čine teze Karla Marxa – filozofa apatrida jevrejsko-nemačkog porekla, a vođa joj je Vladimir Iljič Uljanov, koji se krije pod pseudonimom Lenjin. Za razliku od mnogih drugih revolucionara boljševici su brzo došli do svog cilja: domogli su se vlasti tek nešto više od dvadeset godina nakon osnivanja partije. Takav politički podvig tada je doista mogao izazvati samo zajedljivo nerazumevanje kod poraženih te probuditi kod njih fantazme o zaveri. Lenjina se u tim konstrukcijama prokazuje kao nemačkog agenta kojeg je Rajh poslao u misiju kako bi demobilizovao ruske vojnike i slomio otpor na Istoku. Optužbe padaju na plodno tlo tim lakše što u to doba rata i ekstremnog nacionalizma fama o špijunima naročito raspiruje ljutnju.
Egzotična plesačica Mata Hari osuđena je u Francuskoj kao nemačka obaveštajka i pogubljena; Joseph Caillaux proglašen je krivim jer se zalagao za mir bez pripajanja i reparacija, no život mu je ipak pošteđen. U Rusiji, pukovnik Sergej Mihailovič Mjasojedov, iako nevin, smaknut je 1915. zbog zavere s neprijateljem; a carica je zbog svog nemačkog porekla bila uopšteno sumnjičena za sve i svašta. U ovoj situaciji kovitlanja glasina i manipulacija informacijama, Lenjin je optužen za delovanje u službi Kajzera, pod izgovorom da je njegov povratak u zemlju u aprilu 1917. olakšala nemačka vojska s namerom da destabilizuje Rusiju, saveznicu Francuske i Velike Britanije.
Sve je počelo 18. jula 1917. godine, u trenutku kada se otvara lov na boljševike, koji su dva dana ranije organizirali velike demonstracije protiv rata u Petrogradu. U ultramonarhističkom, (…)
