Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

NIJE DOVOLJNO REDUKOVANJE SIROMAŠTVA

Endemska nesigurnost u Latinskoj Americi

Količina nasilja u mirnodopskim uslovima širom Latinske Amerike uporediva je s onom na ratnim područjima u drugim delovima sveta. Rastuće klasne razlike, kao i neodlučnost i nedostatak kapaciteta država u suočavanju s kriminalom ne obećavaju napredak. Međutim, pokušaji uvođenja sistemskih preventivnih mera lagano daju pozitivne rezultate.

JPEG - 1.2 Mio
Bogdan Đorić

Iako u Latinskoj Americi i Karibima službeno vlada mir, region doseže stope ubistava jednake onima u ratnim zonama. Masakr četrdeset i troje meksičkih studenata u Iguali u septembru 2014. pojačao je osećaj nemoći pred nasiljem koje je izmaklo kontroli. U regionu svakodnevno pogine gotovo 380 osoba. Prema poslednjim brojkama Kancelarije UN-a za droge i kriminal (UNODC), dve trećine njih ubijeno je vatrenim oružjem. U regionu koji broji 10 posto svetskog stanovništva koncentrisano je 30 posto ubistava, čime se doseže stopa od 25 ubistava godišnje na 100.000 stanovnika, što je preko četiri puta više od svetske stope (6,2).

Kriminalne aktivnosti nisu geografski jednako rasprostranjene. Njima su posebno zahvaćeni Srednja Amerika i Karibi. U porastu su kaznena dela vezana uz trgovinu drogom i bande, koja otežavaju kazneni progon i olakšavaju protok oružja, hraneći tako rastuću spiralu kriminaliteta. Honduras, prema statistikama najnasilnija zemlja na svetu, doseže neverojatnu stopu od 90,4 ubistava na 100.000 stanovnika, a odmah nakon njega slede Venecuela (53,7), Belize (44,7) i Salvador (41,2).

Pored ubistava, nesigurnosti doprinose i iznude, otmice, krađe, trgovina ljudima i nasilje nad ženama. Službene statistike, izrađene na temelju nepotpunih informacija, ne odražavaju tačnu razmeru nesigurnosti. Mnogi zločini ostaju neprijavljeni iz straha od osvete ili zbog nepoverenja u institucije koje bi trebale provoditi zakon. Na primer, prema "Envipe 2014." – poslednjem istraživanju o činovima nasilja koje sprovodi Meksički nacionalni institut za statistiku (Inegi) – otprilike 94 posto zločina počinjenih 2013. nije prijavljeno vlastima, a samo je polovina prijavljenih slučajeva bila predmetom predistražnog postupka.

Drugi pokazatelj razmera koje je poprimio osećaj nesigurnosti, poslednje istraživanje instituta Latinobarometro, pokazuje da to pitanje građane u 12 od 18 zemalja zabrinjava više negoli nezaposlenost. Kriminalitet je 2005. predstavljao glavnu brigu za 5 posto Latinoamerikanaca; 2013. za njih 30 posto. Ekonomski trošak kriminalnih aktivnosti doseže prosečno oko 13 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u tom delu sveta. Prema Global Peace Indexu, troškovi prevencije i sanacije posledica nasilja počinjenog nad osobama i imovinom progutali su 2014. godine 20 posto BDP-a u Hondurasu, 15,5 posto u Salvadoru, 8,7 posto u Gvatemali i 7,4 posto u Panami.

Nesigurnosti u regionu doprinose brojni činioci. Dakako, trgovina drogom i organiziovani kriminal pogoršali su dinamiku nasilja tokom poslednje decenije. No, prema UNODC-u, samo 30 posto ubistava povezano je s organizovanim kriminalom i bandama. Strategija mano dura ("čvrste ruke") i represivni kazneni zakoni pogoršavaju situaciju. Nasilje često počinje kod kuće: ono nad ženama u stalnom je porastu. U dvanaest zemalja koje je proučavala Svetska zdravstvena organizacija (WHO), jedna od tri žene u dobi od 15 do 49 godina žrtva je porodičnog nasilja, uglavnom od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera. Ipak, većina njih ne prijavljuje te napade i njima se i dalje ne posvećuje dovoljno pažnje.

Većina počinitelja ubistava, kao i 40 posto ubijenih osoba, su muškarci u dobi od 15 do 29 godina. U Latinskoj Americi je 60 posto stanovništva mlađe od 30 godina. Za muškarce koji žive u ugroženim sredinama šanse su jedan naspram pedeset da će biti ubijeni pre svog 31. rođendana. Svaka peta mlada osoba, odnosno 32 miliona ljudi – što je jednako stanovništvu Perua – nema ni posao niti diplomu. Osećaj otuđenosti i nedostatak ekonomskih mogućnosti, jednako kao i veliki protok droga, alkohola i oružja, podstiču kriminalno ponašanje. Ilegalne aktivnosti pokazale su se unosnijima od klasičnog zaposlenja, a bande osiguravaju osećaj pripadnosti i zaštite u situaciji opšteg siromaštva i disfunkcionalnih porodica.

Skromni koraci

Problem je posebno težak u gradskim sredinama, u kojima boravi otprilike 80 posto stanovništva. Ubistva se najčešće događaju u četvrtima s niskim prihodima, uglavnom u predgrađima. Prema institutu Igarape, od deset najopasnijih gradova na svetu, sedam se nalazi u zemljama Latinske Amerike i Kariba. (...)

Obim celog teksta : 1 947 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Natali Alvarado & Karlo Santiso

Podeli ovaj tekst