U četvrtom činu istoimene Molièreove drame, Don Juan prima svog sveštenika, gospodina Dimanchea. Odlučuje trgovcu pompezno iskazivati prijateljstvo kako bi ga zadovoljnog poslao kući, a da mu pritom ne plati ni novčić. "Bio je toliko ljubazan i toliko me nahvalio", objašnjavao je kasnije gospodin Dimanche, "da nikada od njega ne bih mogao zatražiti novac". Verovatno se i predsednik SAD-a Barack Obama 24. juna 2015. poslužio sličnim manevrom kada je predsedniku Francuske Françoiseu Hollandeu još jednom obećao da više neće prisluškivati telefonske razgovore svog "strateškog partnera"...
Možda se bojao tužbe od strane Francuske, globe od nekoliko milijardi eura (poput one koju je francuski BNP-Paribas platio američkom ministarstvu finansija), možda prekida pregovora o slobodnoj trgovini s Evropom ili gubitka poverenja u NATO? Nimalo. Predsednika SAD-a, naime, niko ne može lakše obraditi i niko ga ne zabrinjava manje od francuskog socijaliste. Uostalom, ubrzo nakon što se saznalo da je američka obaveštajna služba špijunirala tri francuska predsednika za redom, Stéphane Le Foll, portparol vlade, reagovao je iznenađujuće bezbrižno: "Trebamo ostati razumni oko svega toga, trebamo staviti stvari u kontekst. Nismo ovde zato da izazovemo prekid diplomatskih odnosa, previše smo povezani". Nakon toga je odleteo u Washington kako bi raspravljao o Transatlantskom trgovinskom sporazumu (TTIP). Njegovi su sagovornici verovatno već nagađali šta će reći.
Desetak godina ranije, kao što su otkrili drugi dokumenti s WikiLeaksa, nekoliko je vođa Socijalističke partije (PS) umarširalo u ambasadu SAD-a. Tamo su se predstavniku Georgea W. Busha žalili da se Jacques Chirac previše agresivno suprotstavlja ratu u Iraku. Pierre Moscovici, u to vreme zadužen za međunarodne odnose Socijalističke partije i potpredsednik Evropskog parlamenta, obećao je 29. maja 2006. da će iduća socijalistička vlada biti više proamerička od vlade Dominiquea de (…)
