Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

DRŽAVNA DAVANJA PRIVATNOM SEKTORU U BRITANIJI

Evropska unija: socijalizam za bogate, kapitalizam za ostale

Prema nedavnoj odluci suda EU, svaka pojedinačna država u okviru ove supratvorevine može da odbije finansijsku pomoć nezaposlenim “neaktivnim” migrantima koji su osumnjičeni da u nju dolaze iz druge EU države samo da bi od te pomoći profitirali. Ovakvo ponašanje je čak kvalifikovano kao “socijalni turizam”. Po ko zna koji put se siromašni označavaju kao profiteri, dok ustvari jedna druga društvena kategorija profitira u postojećem kontekstu, kako to pokazuje britanski model

JPEG - 1.5 Mio
Ivo Matić

U televizijskim studijima i na svim govornicama koje im pružaju mediji, glasnogovornici vladajuće klase neprestano zanovetaju kako država guši preduzetnički duh koji je, prema njihovom mišljenju, jedini uslov rasta, inovacije i napretka. No, elite ipak usko zavise od velikodušnosti države. Sve počinje garancijom privatnog vlasništva koje počiva na skupom sudskom i policijskom sistemu. Država se ne zadovoljava samo zaštitom preduzeća od napada na njihovu imovinu ili od krađe njihovih proizvoda. Britanski zakon, koji reguliše patente i koji zabranjuje konkurentsko korišćenje izuma ili postupka, 2013. je doneo amandman prema kojem patentiranje izuma koje vredi na području cele EU košta samo 600 funti.

Osim toga, privatni sektor od države redovno zahteva finansiranje istraživanja i razvoja od kojih zavisi njegova delatnost. U Velikoj Britaniji cena ovog oblika pomoći, o kojoj se retko piše u medijima, doseže i do 10 milijardi funti godišnje, a cifra neprekidno raste. Glavna britanska organizacija poslodavaca, Konfederacija britanske industrije (Confederation of British Industry, CBI) 2012. je zadovoljno obznanila povećanje investicija u “naučnu infrastrukturu (…) i za istraživanje”, tvrdeći da će to omogućiti Velikoj Britaniji da “nastavi privlačiti preduzeća koja investiraju u istraživanje, razvoj i inovaciju”. Ukratko, zahvaljujući inovaciji koju subvencioniše država, plima obilja podići će jednako čamčiće zaposlenika kao i jahte poslodavaca.

Ekonomistkinja Mariana Mazzucato otkrila je neke mehanizme koji omogućuju privatnom sektoru da se direktno koristi javnim novcem. Još od 1970-ih godina, tako, Veće za medicinska istraživanja (Medical Research Council, MRC) razvilo je monoklonska antitela koja se koriste za lečenje autoimunih bolesti i nekih vrsta raka. Javna institucija otvoreno se hvali da je time “revolucionarizovala biomedicinsko istraživanje i podstaknula uzlet međunarodne biotehnološke industrije koja donosi milijarde”. Osim toga, iako je stvorio velika privatna bogatstva ‒ na primer vlasnicima Facebooka ‒ Internet je rođen iz istraživanja koje je finansirala američka vlada, a sam World Wide Web stvorio je britanski inženjer Tim Berners-Lee dok je radio u javnoj instituciji, Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN). Tražilica fabrike Google (drugog najvećeg preduzeća na svetu prema berzanskoj vrednosti) ne bi postojala bez algoritma koji mu je velikodušno ustupila Američka fondacija za nauku (National Science Foundation). Appleov iPhone bio bi manje zadivljujući da ne sadrži veliki broj inovacija koje je finansirala država, od ekrana osetljivog na dodir (touchscreen) do GPS-a.

Da li bi “stvaraoci bogatstva”, koje mediji slave kao moderne heroje, uostalom, bili jednako uspešni bez javne infrastrukture koju im država stavlja na raspolaganje: autocesta, aerodroma, železnica? Dok zahteva sve veće rezove u socijalni sektor države, CBI ne pristaje ni na kakvu štednju u sektorima koji su mu dragoceni. S jedne strane, organizacija (…)

Obim celog teksta : 1 439 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Oven Džons

je autor knjige “The Establishment. And How They Get Away With It”, Allen Lane, London, 2014.

Podeli ovaj tekst