Za ocenu da je ’’ kompromis nesumnjivo evropski model funkcionisanja’’, od sada je nužno posedovati urođeni osećaj ’’evroprosvećenosti’’ poput hroničara Bernara Gete (France Inter, 23. juni 2015). Daleko od radijskog studija okrugle kuće. iluzija je razbijena. To otkrovenje dugujemo velikim delom britanskom premijeru. Konzervativac Dejvid Kamerun je najavio, ubrzo nakon što je reizabran značajnom većinom u Dom komuna (Donji dom) prošlog 7. maja, da, poput Aleksisa Ciprasa, želi da otvori ponovne pregovore o evropskim ugovorima. Odgovor Volfganga Šojblea glasio je: sa zadovoljstvom ! Onima koji su se čudili zašto je Atini namenio drugačiju presudu, nemački ministar finansija je objasnio : ’’Naš je interes da Velika Britanija ostane važan akter uključen u evropske integracije’’ (Wall Street Journal, 20 maj 2015).
U očima gospodina Šojblea i njegovih evropskih kolega, liberalni aktivizam Londona – od novih ograničenja prava na štrajk do regulisanja javnih audiovizuelnih komunikacija – opravdava određene koncesije, što nije slučaj sa političkim opcijama Sirize. Naprotiv : ’’Veliki broj evropskih lidera deli osećaj da bi ublažavanje pravila radi zadovoljenja jedne leve vlade u Grčkoj stvorilo opasni presedan i bez sumnje oslabilo evro zonu više nego izlazak jedne države’’, izveštava američki novinar Džek Eving (International New York Times, 28. maj 2015). Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk to formuliše drugačije : ’’Od jedne finansijske zaraze grčke krize, više me brine rizik ideološke ili političke zaraze’’ (Financial Times, 16. juli).
Pred pretnjom Sirize, u prvom trenutku, evropski lideri su se ujedinili oko jednog jedinog cilja: isterati novopridošle van njihovog kruga. ’’Nemačka izaziva pad grčke vlade’’, tvrdila je naslovnica Le Monde-a 3. jula. I nije bila jedina, precizirao je britanski novinar Pol Mejson: ’’Poslovni krugovi u Grčkoj, sektori koji profitiraju od mondijalizacije, upravljački kadrovi velikih kompanija (...) i Evropska unija pokušavaju da se otarase vlade Sirize“ (Channel 4 News, 2. juli 2015). Nakon što je priznao, na BFM TV-u, da se u pregovorima između Atine i Brisela radi o ’’jako malo, nekoliko milijardi’’, ekonomista Žan-Erve Lorenci, između ostalog jedan od direktora finansijskog društva Edmon de Rotšild Bank, potvrdio je: ’’Radi se o davanju primera“ (1. juli 2015). Ekonomsko gušenje zemlje, davljenje demokratije, pretnje svakakvog tipa... (…)
