Inicijativa za jako zadužene siromašne zemlje (Heavily Indebted Poor Countries, HIPC) je program smanjivanja dugovanja koji vode Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF). Od pokretanja 1996. inicijativa se temelji na merama ekonomske liberalizacije koje omogućuju da se pojedina zemlja kvalifikuje (tzv. decision point) i da zatim izvuče korist od privremenih kreditnih olakšica dok ne postane "održiva" (tzv. completion point). Kreditori tada sporazumno odobravaju smanjenje duga. Učinak inicijative HIPC ponajpre se meri koeficijentima otplate duga. Što se tiče trideset i šest zemalja koje sudeluju u programu, servisiranje duga u odnosu na BDP palo je od 2001. do 2011. s prosečno 2,9 posto na 0,9 posto, tvrdi MMF.
Inicijativu za ublažavanje multilateralnih dugova (Multilateral Debt Relief Initiative, MDRI) pokrenula je organizacija G8 u Gleneaglesu 2005, a namenjena je zemljama koje su unutar inicijative HIPC-a postale održive. One mogu očekivati ukidanje svih dugova prema MMF-u, Svetskoj banci i Afričkoj razvojnoj banci (AfDB).
Sporazumi o ekonomskom partnerstvu (Economic Partnership Agreements, EPA) ravnaju se trgovinskim odnosima između Europske unije i Afričke, karipske i pacifičke skupine država (ACP). Oni predviđaju daljnje mere liberalizacije trgovine.
Africa Growth Opportunity Act (AGOA) je zakon koji je američki Kongres izglasao 2000, a obnovio 2014. Zahvaljujući odredbi o povoljnijim kamatnim stopama, njime se olakšava izvoz niza proizvoda iz kvalifikovanih afričkih zemalja (njih 39) na američko tržište.
