Živeti u Palestini znači naviknuti se na mogućnost da svakog trenutka budete uhapšeni. Prepreke i ograde ne svode se samo na tragične slučajeve, na trudne žene koje gube bebe, i teške bolesnike koji su izdahnuli, jer su suviše dugo čekali da budu pušteni na drugu stranu. One predstavljaju mesto na kome se može posmatrati delovanje okupacije. Razne humanitarne organizacije prebrojale su više od 500 ograda svih tipova, koje određuju naš život: to su trajne, privremene, pokretne, i sezonske prepreke i ograde. Kolonizator ih postvlja po svojoj volji. Neke od ovih prepreka predstavljaju „međunarodne“ granice: takva je na primer ograda koja postoji između Izraela i pojasa Gaze. Druge ograde presecaju Cisjordaniju na mnoštvo entiteta, koji su teorijski podeljeni na tri vrste zona. U prvoj zoni upravlja palestinska vlast, u drugoj postoji zajednička vlast Palestinaca i Izraela, a treća zona nalazi se pod potpunom kontrolom Izraela. Ova klasifikacija palestinskoj vlasti daje iluziju moći jer u praksi izraelski vojnici i policajci mogu da postave vojne pokretne prepreke, gde god hoće i kad god to požele. To se moglo videti u Al-Birehu, koji je udaljen samo nekoliko stotina metara od Mukate, rezidencije palestinskog predsednika u Ramali.
Ovi kontrolni punktovi rezultat su jedne promišljene politike u kojoj se razvijaju svi vidovi tlačenja drugog. U modernim sredstvima obrade i pokoravanja ljudi (postavljanje barijera, skeniranje, pretresanje, itd.) vidimo konkretizaciju biopolitike koju je opisao Mišel Fuko, vidimo fizičku kontrolu društva nad pojedincima.
Ovde se ne radi samo o kontroli kretanja pojedinaca ili proveri njihovog identiteta, kao što je slučaj u drugim delovima sveta. Ove prepreke simbol su klasifikacije Palestinaca, koju izraelska vlast pravi prema mestu njihovog rođenja. Prema ovoj klasifikaciji Palestinci se dele na izraelske državljane (Palestinci iz 1948), na stanovnike Istočnog Jerusalima, Cisjordanije i Gaze, i na strance, to jest one koji su se (…)
