Ako je na tenzije između Japana i Kine, ili između Kine i susednih zemalja potrošeno dosta mastila, sukob Vašingtona i Tokija oko arhipelaga Okinava, znatno manje je prisutan u medijima. Žitelji ove japanske prefekture već godinama se oštro protive projektu izgradnje, rezultatu dogovora dve vlade, nove američke vojne baze u Henoku na severu. Premijer Abe Šinzo čiji je drugi mandat započeo u septembru 2012, ovom projektu pripisuje prvorazredan značaj. Ali se suočava sa protivnicima, odlučnijim da istraju nego ikada ranije.
U aprilu 2015, pred američkim Kongresom on je izrazio svoju privrženost „zajedničkim vrednostima“, demokratije, pravne države i ljudskih prava i pri tom izrazio i svoju podršku nekim posebnim ciljevima kao što je vojna baza u Henoku. Mesec dana posle njegove posete Sjedinjenim državama u Vašington je doputovao guverner Okinave, Onaga Takeši, koji se suprotstavio svom premijeru: nema govora o dopuštenju izgradnje nove baze.
Između Tajvana i najistočnijeg japanskog ostrva, Kju Šjua, nalazi se arhipelag Okinava, koji zauzima oko 1000 kvadratnih kilometara. Za Kinu on potencijalno predstavlja „veliki pomorski zid“, koji kontroliše pristup Pacifiku. To znači da ovaj arhipelag ima suštinsku ulogu u održanju ravnoteže snaga u istočnoj Aziji.
Pre nego što su pripojena Japanu, ova ostrva su bila deo kraljevine Rju Kju; ovo kraljevstvo istovremeno je zavisilo od kineske i japanske države, i tokom pet vekova svog postojanja plaćalo je Kini danak. Početkom druge polovine XIX veka kraljevstvo je bilo još uvek nezavisno, što mu je omogućilo da sklapa međudržavne ugovore sa Sjedinjenim državama, Francuskom i Holandijom.
Međutim, ova relativna autonomija, tokom sedamdesetih godina XIX doživela je krah. Moderna japanska država, uspostavljena 1868, pokorila je kraljevstvo Rju Kju, kažnjavajući ga tako zbog održavanja veza sa Kinom. Japan je anektirao ova ostrva koja su postala prefektura Okinava, a zamak Šuri koji se uzdiže iznad prestonice Nahe, pretvorila u prvu vojnu bazu na arhipelagu. Žiteljima Okinave je zabranjeno da koriste svoj jezik, prisiljeni su da uzmu japanska imena i da prihvate imperijalnu šintoističku religiju.
Ova japanska aneksija arhipelaga, bila je znak neprijateljstva prema Kini, a zatim i prema Sjedinjenim državama i sa njom je započeo proces koji je doveo do katastrofe 1945. Te godine svaki četvrti žitelj Okinave našao je smrt u ciklonu američkog čelika i napalma u bici koja se vodila od kraja marta do kraja juna. Posle poraza na Okinavi, japanske vlasti su veliki broj žitelja, optuženih za špijunažu ili pogubile ili prisilile da izvrše kolektivno samoubistvo (to se često dešavalo sa čitavim porodicama). Ova trauma duboko je usađena u dušu Okinave.
Sedamdeset godina posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu, američka vojska još uvek drži 20% teritorije ostrva i tu je smešteno tri četvrtine snaga prisutnih u čitavoj zemlji. Američka vojska ima suverenu vlast (eksteritorijalnu), koja je tek malo manja od vlasti koju su Sjedinjene države imale neposredno posle Drugog svetskog rata, kada su direktno upravljale arhipelagom. Ovaj period trajao je do 1972, dakle dvadeset godina posle prestanka okupacije ostatka Japana. U teoriji, baza predviđena u Henoku treba da zameni bazu Futenma, koja se nalazi usred grada Ginovena, na jugu ostrva. Hangari i piste u ovom gradu nalaze se pored bolnica, škola i stambenih četvrti. To je zapravo „najopasnija baza na svetu“, što je priznao i bivši američki sekretar za odbranu Donald Ramsveld. Svi se još uvek sećaju helikoptera koji se 2004. srušio na Međunarodni univerzitet Okinave; to se na sreću desilo u avgustu kad nije bilo studenata, pa nije bilo ni žrtava ove nesreće.
Razmeštanje instalacija (Futenma Replacement Facility, FRF), mnogo većih i znatno raznolikijih od prethodnih, treba u sebe da uključi kopnenu, pomorsku i vazduhoplovnu strukturu. Između ostalog na obali zaliva Henoko treba da se izgradi luka na površini od 160 hektara. Baza sadrži ogromne mase betona, koje se dižu do 10 metara iznad mora, dve avionske piste duge 1800 metara i dok dužine 272 metra.
Zbogom korali, kornjače i ljuškari
Međutim ovde se radi o jednom od najlepših priobalja zemlje koje je, bar teorijski, zaštićeno; japanski ministar za zaštitu prirodne sredine želi da se to priobalje uvrsti u kulturnu baštinu Organizacije ujedinjenih nacija za nauku i kulturu (UNESKO)... Tu se nalazi mnošvo biljnih i životinjskih vrsta i različiti oblici života: korali, rakovi, morski krastavci i alge, stotine vrste račića, puževa, riba, kornjača, zmija i sisara, životinjskih vrsta od kojih su mnoge vrlo retke ili pred nestajanjem.
Ako ova baza ugleda svetlost dana, verovatno će postati i jedna od najznačajnijih koncentracija vojne moći u XXI veku u istočnoj Aziji; što će od nje stvoriti ključni element „stuba“ toliko dragog Baraku Obami.
Gorka istina za stanovnike Okinave jeste premeštanje Futenme, obećano 1996. bez ikakvih uslova. Abeova vlada tvrdi da američki marinci imaju suštinsku ulogu u odbrani zemlje i da treba da (…)
