Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

LAŽNI KONSENZUS ZA ZAŠTITU UGROŽENE VRSTE

Polarni medved – geopolitička životinja

Polarni medved je postao simbol životinjske vrste koju ugrožava globalno zagrevanje. Međutim, nije moguće zaštitu ove životinje odvojiti od niza geopolitičih pitanja vezanih za Arktik, koji budi pohlepu cirkumpolarnih država. To je dimenzija koje ekološke organizacije nisu uvek svesne, kao što je ponekad nisu svesni ni autohtoni narodi

JPEG - 2.2 Mio
Nikola Korać – „Prerastanje“

U aprilu 2010, Vladimir Putin, u to doba premijer Rusije, slikao se sa polarnim medvedom – anesteziranom ženkom – na arhipelagu Franc Jozef na krajnjem severu zemlje. U ekološki usmerenom govoru, on se založio za zaštitu ove životinje kao i celog arktika, krijući pri tom svoje prave ciljeve.

U martu 2015, nekoliko meseci posle otvaranja Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskoj promeni (COP 21), koja je započela sa radom u novembru u Parizu, smanjivanje površine ledenog pokrivača Severnog ledenog okeana dostiglo je vrhunac. To ukazuje da bi taj pokrivač mogao da do 2100- te pa čak i do 2050 potpuno nestane. Ali, polarni medved – nanuk na jeziku Inuita koji ga smatraju božanstvom i vrlo retko love - ne može da živi bez glečera, u kojima pored neophodne temperature nalazi i foke, životinje kojima se hrani. Beli medved, kao ugrožena vrsta, postao je simbol borbe protiv klimatskog zagrevanja; tokom akcija usmerenih na buđenje svesti o ovom problemu, aktivisti ne-vladinih organizacija (NVO) na primer Grin pisa (Green peace), često su se prerušavali u bele medvede. Osim toga, ovoj životinjskoj vrsti čijih primeraka prema procenama ima između 20000 i 25 000 prete i druge opasnosti: lov, krivolov i opasne materije koje se skupljaju u ovoj oblasti.

Međutim, malo je poznato da zaštite ove vrste uključuje različite aktere od kojih svako gleda svoje interese i ide za svojim ciljevima. U ove aktere, pre svega spadaju cirkumpolarne države – Sjedinjene države, Kanada, Norveška, Danska (preko Grenlanda, svoje autonomne oblasti) i Rusija - ali i zemlje i preduzeća iz susednih i udaljenih regiona kao što su Kina i Evropska unija; a pri tom ne treba zaboraviti ni ne-vladine organizacije, a posebno ne autohtone zajednice. Polarni medved upleten je dakle u napetosti i sukobe različitih nivoa, i ovo stanje traje već duže vremena.

Ova grabljivica simbol moći, čiji najteži mužjaci dostižu težinu veću od 600 kilograma, i dužinu od 2-3 metra. Apsolutni je gospodar ledenih prostranstava. Prvi beli istraživači povezivali su ga sa opasnošću od „polarnog pakla“. Skandinavski, a zatim ruski lovci, u XIV i XV veku povećali su lov na ovu životinjsku vrstu. U XVII veku, između Holanđana, Danaca i Britanaca, povremeno je dolazilo do oružanih sukoba oko Arktika, čiji su bogati resursi izazivali opštu pohlepu: tu su pre svega bile životinje sa skupocenim krznima, foke, grenlandski kitovi, bakalari... Arhipelag Svalbard koji se nalazi istočno od Grenlanda, postao je jabuka velikog razdora; Norvežani na njemu imaju rudnike od početka XIX veka. Zbog toga su čitava fauna, a pre svega polarni medved, polarni gospodar dospeli u težak položaj i doživeli masovno uništavanje.

Zatim se počev od pedesetih godina prošlog veka, Arktik našao u srcu Hladnog rata. Sjedinjene države uspostavile su takozvanu liniju DEW (skraćenica za „Distant Early Warning“, odnosno „Udaljeno rano upozoravanje“), mrežu radara raspoređenih od Aleutskih ostrva – u središtu Severnog Pacifika, preko Aljaske, severa Kanade i Grenlanda sve do Islanda. Zadatak ove linije bio je predviđanje dolaska raketa i bombardera iz Sovjetskog saveza preko najkraćeg puta između dve zemlje. Osim toga, zadatak DEW-a bio je i špijuniranje neprijatelja. Sjedinjene države su takođe na Arktiku postavljale i vojne baze od kojih je ona u Čerčilu (Manitoga, Kanada) bila jedna od najvažnijih. Ovaj grad smešten na putu seobe belih medveda, danas predstavlja važnu turističku destinaciju. Tokom Hladnog rata, dokoni vojnici smešteni u ovim bazama, zabavljali su se neumerenim ubijanjem životinja nastanjenih u blizini američkih i kanadskih baza. Nabaviti krzno belog medveda, predstavljalo je jednu od njihovih svakodnevnih aktivnosti. Ovaj lov posebno je bio raširen oko baza Rezolut (Nunavut), i Tile (Grenland). Brojno Inuitsko stanovništvo oko ovih baza, dodatno je ugrožavalo bele medvede, mada je pritisak smanjen onda kada su Inuiti počeli da napuštaju te oblasti.

Ovom pokolju belih medveda pridružila su se razna trajna zagađenja oblasti koja je ranije bila poznata po svojoj čistoti. Sovjeti su u arhipelagu nove zemlje izvodili nuklearne probe, a odlagali su radioaktivnu burad i reaktore u Karsko i Barencovo more. Međutim, nisu bili jedini: Kanađani i danas radioaktivni otpad odlažu pored rudnika uranijuma, smeštenih u blizini Velikog medveđeg jezera. Američka vojska koristi dve nuklerne centrale od kojih se jadna nalazi na Aljasci, i koje tečni radioaktivni otpad odlažu na tim mestima, i tako truju vodotokove a posredno i lokalno stanovništvo. Osim toga, oko tih baza, od kojh je većina napuštena tokom devedesetih, dolazi do zagađivanja ugljovodonikom.

Ipak, u to doba polarni medved nudio je i priliku za međunarodnu saradnju koja je svojim obimom i sadržajem prevazilazila podelu na Istok i Zapad. Godine 1965, biolozi koji su radili na Arktiku, upozorili su na nestajanje ove vrste pa su se uprkos Hladnom ratu, usredsredili na ovu temu. Sovjeti – koji belog medveda štite od 1956 – i Amerikanci tada su postavili temelje saradnje, nezavisne od političkih napetosti. Godine 1968, jedna grupa specijalista stvorila je unutar Međunarodnog udruženja za očuvanje prirode (UICN), preduzeće pod nazivom Polar Bear Specialist Group (PBSG). Ova grupa uputila je poziv na saradnju kolegama iz različitih cirkumpolarnih zemalja. Ubrzo su lični kontakti podignuti na zvanični nivo, i dobili su podršku zainteresovanih država. Inicijativa za udruživanje nacija u cilju zaštite životinja, okupljena oko ovog projekta, (...)

Obim celog teksta : 2 752 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Farid Benami

Farid Benami je doktor ekološke geografijije isavetnik; Remi Marion je fotograf i dokumentarista, stručnjak za Arktik i njegovu faunu. Autori su knjige La Géopolitique de l’ours polaire, Editions Hese.

Podeli ovaj tekst