Pismo Jaji Bajam Djuf, mojoj sestri
Dve stotine tvojih i u neku ruku mojih sugrađana nalazi se među osam stotina preminulih u brodolomu 18. aprila 2015, kod obale Sicilije. Brojni su oni o kojima više ne govorimo, o kojima nikada ne govorimo, sahranjeni u Sahari i na Mediteranu, danas masovnim grobnicama.
Tvoj se sin jedinac jednog dana zaputio ka Evropi, zajedno sa osamdeset devetoro mladih iz grada Thiaroye (Senegal), ukrcavši se na brod koji će more progutati. Mi smo se susrele jer su nas, u mojoj državi, ostale majke nestalih migranata, koje nisu htele ni da zaborave ni da pomire s tim, upitivale: „Nismo videle našu decu ni živu ni mrtvu. More ih je ubilo. Zašto?“ Nisu znale ništa više o ovom moru ubici budući da naša država nema izlaz na more.
Februara 2011, u Dakaru, zajedno sa Svetskim Socijalnim Forumom (SSF) organizovale smo „Krug tišine“. Zauvek ću pamtiti, hrabra Jaji, duboki trenutak promišljanja, prisnosti i uzajamnosti koji smo tada podelile.
Nadale smo se da će naši nastupi, mobilizacije i ženske inicijative odozdo, po selima i mesnim zajednicama, uspeti da u značajnoj meri doprinesu da se izbegne sudbina koju je neoliberalna globalizacija nametnula mnogim ljudima na svetu. Hiljade kilometara zidova upravo je podignuto da razdvoji ljude okrećući ih jedne protiv drugih, iako bi oni bili sposobni za empatiju, istinsko bratstvo i solidarnost kada bi shvatili da je ono što ih „drobi“ jedan teisti valjak. Ali su naši Evropljani, ranjeni svetskim finansijskim kapitalizmom koji igra na strah, sugerisali da je pomoć Africi uzaludna. Politički pejzaž Evrope danas se izmenio. Ektremne desnice zapaćene na ovom tlu dobijaju prostor i dovode u pitanje ostale opcije. Desnica, i što je najgore, jedan deo levice, koji ne želi da zaostaje u licitaciji za „zaštitu“ Evropljana od „varvara“, mistifikuju kolonijalno poreklo bogatstva kontinenta, mešanja i ratove koje je Evropa vodila iz pohlepe.
„Humanost“ će biti pokazana migrantima koji potpadaju pod zakone o azilu, a prema takozvanim ekonomskim migrantima zauzeće se „čvrst“ stav. Oni većinski dolaze iz subsaharske Afrike i crni su. „Da li je Evropa sposobna da sluša?“, tražimo odgovor spisateljica Natali M’Dela-Munijer i ja u „Evropskom monologu“. Za sada, sumnjamo. Draga Jaji, naš se život odvija u jednom bitnom trenutku kada se, kroz odnošenje prema migrantskom pitanju i dužničkoj krizi Grčke, ispod površine otkriva prava priroda našeg moćnog suseda. Ovo okretanje predstavlja istorijsku priliku da se razume Evropa kakva je danas, a ne kakvom je htela da se prikaže, nazvavši 2015. „godinom evropskog razvoja“. Ona je trebaloda da otvori proces komunikacije te da nadalje utvrdi sliku o njoj kao nekome ko mnogo doprinosi u pomoći razvoju. Brojni su Evropljani koji ne prepoznaju obrise projekta „očeva osnivača“ [Evrope] u nedrima obračuna koji se suprotstavlja narodu i (…)
