U trenutku kada, neposredno posle rata Lisjen Sev počinje da se bavi politikom, Engles je mrtav već pola veka, a Lenjin dve decenije. Postajući komunista i tvrdeći da je marksista, mladi diplomac filozofije prilazi istorijskom pokretu koji se prema rečima Gabrijela Perija može odrediti kao „mladost sveta.“ Više od pedeset godina kasnije, kada se kominizam proglašava mrtvim, a Marks jednom, pre svega akademskom figurom, Sev nam nudi impozantnu tetralogiju koja nosi naslov Razmišljati sa Marksom danas. U trećem tomu ovog dela se razmatra mesto filozofije kod Marksa koji je prema Sevovim rečima odbio da pristane na „loše filozofske apstrakcije" odnosno na krupne univerzalne pojmove koji ne nose nikakvu istorijsku određenost i koji objašnjavajući sve ne objašnjavaju ništa.
Sev predlaže da umesto o „filozofiji“ govorimo o „filozofskom“ u Kapitalu kao i u Grundriseu. To filozofsko ne bi trebalo da zamišljamo kao unapred zadati sistem harmoničnih kategorija već kao kao mrežu kategorija (protivrečnost, suština, zakon itd.) koje Marks razvija da bi omogućio teorijsku kritiku kapitalističkog načina proizvodnje. Oslanjajući se na svoje ponovno čitanje Hegelove (Georg Wilhelm Friedrich Hegel) Logike, Marks ne preuzima naprosto takozvanu dijalektičku metodu, već u bitnoj meri transformiše hegelijanske kategorije. Prema Sevovom shvatanju, Marks predlaže „razvojno čitanje“ u kome se kategorije „protivrečnosti“ i „antagonizma“ obogaćuju, uočavaju „unutrašnje“ i „spoljašnje“ dijalektike, pri čemu se ovi ispoljavaju kao fenomeni dijalektičkog „rascepa“ i „fuzije“. Sev podseća da je su mislioci poput Fukoa i Deleza kritikovali dijalektičku metodu koja u svetlu savremenih naučnih otkrića počinje da se primenjuje i na predmete iz prirode. Pored toga, Sevu je podjednako važno da napadne još jedan pristup Marksovoj misli. U pitanju je „marksizam“ u svom savremenom obliku, i to pre svega univerzitetskom. Sevova oštra kritika sholastičkih rasprava u (…)
