"Izgleda da muslimani crpe svoju muževnu moć iz toga da svoje žene pokriju, a zapadnjaci da ih otkriju", napisala je marokanska esejistkinja Fatima Mernisi u Haremu i zapadu (Albin Mišel, 2001). Entuzijazam koji francuski mediji pokazuju prema ličnostima poput egipatske studentkinje Alie el Mahdi, koja je 2011. pozirala gola na svom blogu. nudi nam dalje potvrđivanje ispravnosti ovog uvida. Na drugom kanalu francuske javne televizije France 2, imali smo 5. marta priliku da gledamo dokumentarac o ukrajinskoj grupi osnovanoj samo godinu dana ranije. kao i drugi, naslovljen Alia, gola revolucionarka, na kanalu La Chaîne parlementaire (LCP), emitovan 8. marta, na Međunarodni dan žena.
Koga je briga za hiljade žena koje imaju loš ukus da se bore za svoja prava potpuno obučene i/ili koje ni minimalno ne zadovoljavaju dominantne kriterijume mladalačkog izgleda, mršavosti, lepote i zategnutosti. "Feminizam je žena koja maršira ulicama Kaira, ne Femen! A o takvim ženama nema mnogo TV dokumentaraca", negodovala je na Tviteru 6. februara Vanesa Dekuro, dopisnica France Intera iz Egipta. U Francuskoj, feminističke organizacije "trenutno se uglavnom pozivaju samo da kažu šta misle o pokretu ukrajinskog porekla i njihovim akcijama".
"Ako pokažeš sise, vratiću se sa fotografom"
Žene, želite li da vas čuju? Jedino rešenje je da se skinete! Oktobra 2012, u Nemačkoj, izbeglice su kampovale ispred Brandenburške kapije u Berlinu kako bi ukazale na nemogućnost da skrenu pažnju medija na sebe. Jedna besna mlada žena koja je nastupala sa njima, ljutito se obratila novinaru Bilda: "Hoćeš li da se skinem gola?" — "Reporter je klimnuo glavom s odobravanjem i obećao da će se vratiti sa svojim fotografom. Kad su ostali novinari videli šta se dešava, gomila se okupila oko ciljanih mladih žena koje su podržavale izbeglice. One se nisu skinule, ali su iskoristile priliku da denunciraju medijski senzacionalizam."
Femen je pak mnogo pragmatičniji. Tokom svojih prvih akcija u Ukrajini 2008, ispisale su slogane na golim leđima, ali su fotografi bili zainteresovani samo za njihove grudi. Stoga su rešile da jednostavno premeste natpise... Ovakvo stanje stvari ne uzrujava nešto posebno Inu Ševčenko, ukrajinsku članicu Femena koja je ovaj brend izvezla u Francusku: "Ako je to ono što mediji traže", rekla je za Rue89 u decembru, "seks, skandale, agresiju — to je ono što će i dobiti. Biti u novinama znači postojati." Ma zaista?
Svakako, feministička aktivistkinja Klementina Oten imala je pravo kada se prisetila da je "hepening oduvek bio deo naše kulture. Sifražetkinja Ubertina Okler, koja je razbacala glasačke kutije tokom lokalnih izbora 1910. kako bi novine Treće republike mogle da imaju šokantnu vest na naslovnici, kao i aktivistkinje MLF-a koje su bacale džigerice tokom antiabortus manifestacija sedamdesetih godina kako bi naštetile protivnicima". Ovaj način delovanja bio je takođe prisutan i u slučaju organizacije Act up u njihovoj borbi protiv AIDS-a. Ali pre svega je važno da iza ovakvih senzacionalnih "nastupa" stoji čvrsta i dobro promišljena politička pozadina koja im daje smisao. Međutim, u slučaju Femena, može se reći da on ne sledi nikakav diskurs. Osim u slučaju kada se razotkrije kao poprilično katastrofalan.
Protiv starica koje čitaju knjige
Neprestano svođenje žena na njihova tela i seksualnost, negiranje njihovih intelektualnih sposobnosti, društvena nevidljivost onih koje se ne uklapaju u muški pogled — sve ovo je kamen temeljac patrijarhalnog sistema. Mogućnost da "pokret" (a on u Francuskoj ne prelazi dvadesetak aktivistkinja) koji pretenduje da je feministički može sve ovo da ignoriše — prosto ostavlja bez daha. "Živimo pod muškom dominacijom, i ona (golotinja) je jedini način da ih isprovociramo, da zadobijemo njihovu pažnju", izjavila je Ina Ševčenko za Gardijan. Feminizam koji se klanja muškoj dominaciji izgleda da je pre ili kasnije morao da bude izmišljen.
Ne samo da Ševčenkova prihvata ovakav poredak stvari, već ga i odobrava (i dalje za Gardijan): "Klasičan feminizam je bolesna stara žena nesposobna za rad. Zaglavljen je u svetu konferencija i knjiga." I u pravu je: dosta, bre, više sa starim bolesnim ženama, njih uopšte nije prijatno gledati. Dosta i tih knjiga, ionako su prepune slova koja izazivaju glavobolju, ajaoj!
Autor jedne odlične knjige o upotrebi tela u politici Klod Gijom ovo je prokomentarisao na sledeći način: "Posmatrač sa najboljim namerama bi mogao da kaže da ova rečenica izražava predrasude i surovost mladosti. Nažalost, u ovom slučaju se mora dodati: I veliku glupost! I zaista, da je Ina dozvolila sebi da pročita neku knjigu, mogla bi da vidi da je slika feministkinje kao stare žene u svetu (čitaj: na tržištu i u kontekstu tela) jedan vrlo stari antifeministički kliše, i posebno slama srce da ga je preuzela upravo aktivistkinja koja tvrdi da obnavlja feminizam." Nakon toga, francuske predstavnice ove grupe morale su da odustanu od toga da izdaju knjigu svojih intervjua : "U Francuskoj, morate da objavite tekstove da biste bili prepoznati i da bi vam dali legitimitet", žali se jedna od njih (Libération, 7. mart 2013). Strašno teško.
Za Rue89, Ševčenkova je ukratko ponovila govor jedne mlade Francuskinje koja je htela da se pridruži Femenu: "Rekle su mi da postojeći feministički (…)
