Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SUOČENA SA KRIZOM, VLAST U PEKINGU KREĆE U KONTRAOFANZIVU

Si Đinping, novi Mao Cedung?

Dok Kina pokušava da se izbori sa krizom putem promovisanja potrošnje i otvaranja finansijskog sektora, vladina aljkava agitacija letos je unela nemir u međunarodne finansijske krugove. Vlada nije sigurna da li će uspeti da postigne "meko prizemljenje" svoje privrede. Glede politike, predsednik Si Đinping kontroliše sve poluge moći. Hoće li mu to biti dovoljno da bi primirio nezadovoljstvo?

JPEG - 3.1 Mio
Nikola Korać – „Duhovi prošlosti“

Ima li smisla Si Đinpinga, čoveka koji je već dve godine predsednik Narodne Republike Kine (NRK), posmatrati kao novog crvenog princa, kao dostojnog naslednika Mao Cedunga? To je bar ono što predlažu neki evropski i američki komentatori, još otkad je u martu 2013. došao na vlast i uveo neke stilske promene: iznad svega lično rukovođenje poslovima, ali i direktniji i pristupačniji ton i iskrenije i jednostavnije manire. Mnogo se priča o novom kultu ličnosti koji se gradi oko Sija Dade (ujka Sija).

Strane analitičare nije zainteresovao pokušaj korišćenja žargona na partijskim plakatima, niti uobičajena krutost kolektivnog vođstva Komunističke partije Kine (KPK) koje teži jedinstvenoj inkarnaciji i neometanoj vladavini partije oličenoj u predsedniku. Zainteresovala ih je, zapravo, medijska pompa: prema China Media Projectu, kritičkoj osmatračnici kineskih medija pri Univerzitetu u Hongkongu, u prve dve godine mandata, njegovo ime pojavilo se dvostruko više puta u glavnom odeljku Narodnog dnevnika, glavnog partijskog organa, u odnosu na ime njegovog prethodnika, Hu Đintaoa, u istom periodu njegove vladavine. Dobro orkestrirane scene koje prikazuju Sija kako igra fudbal, puca iz puške, sam drži kišobran ili navraća u restoran koji služi punjena peciva, a posebno slike sa gomilama ljudi koje ga obožavaju, pokazuju da se sin komunističkog heroja Si Žongsuna, poput Maoa, ne pribojava masovnih mobilizacija.

Štaviše, proteklih meseci naslovi su tutnjali protiv infiltracije "zapadnih vrednosti", posebno nakon što se ministar obrazovanja, Juan Giren, pobunio protiv uvezenih udžbenika koji promovišu višepartijski sistem i diskredituju socijalizam, navodeći da je nužno "po svaku cenu izbeći širenje zapadnih vrednosti na časovima". To se nadovezalo na teške reči upućene nekim američkim kompanijama (uključujući "Cisko", "Epl", "Majkrosoft", "Gugl" i "Intel"), koje su optužene da su "ispostave američke vlade". Poput svojih prethodnika i brojnih intelektualaca, koji veruju da bi brza i bezuslovna demokratizacija mogle da budu katastrofalne po zemlju, predsednik Kine zagovara esencijalističku viziju "kineskih odlika": njena istorija i njeno društvo, navodno, čine zemlju nekompatibilnom sa modelom višepartijske demokratije. Tako je, u govoru održanom na Evropskom koledžu u Brižu, objasnio da je "Kina iskusila mnoštvo političkih sistema, [od kojih] nijedan nije funkcionisao i [da bi] njihovo ponovno uvođenje moglo da se ispostavi kao katastrofa".

Kontrola koju Si sprovodi u vojnim poslovima je zabrinjavajuća, poput strategije postavljanja svojih rođaka na ključne pozicije u sistemu odbrane i nesuzdržane agresivnosti okrenute ka spolja. Njegove aktivnosti i potraživanja u Južnom kineskom moru stoje u oštroj suprotnosti sa opreznošću lidera koji su došli nakon Deng Sjaopinga, a koji su se oslanjali na taktiku tihog rada i izbegavanja liderskih istupa.

Prošle godine Si je, tokom posete Francuskoj, eksplicitno najavio uspon kineske moći, referišući na jedno Napoleonovo proročanstvo: "Kina je uspavani lav koji će, kada se probudi, zastrašiti ceo svet. Dobro, kineski lav već je bio budan, ali on je miroljubiv, fin i civilizovan." I sve to u trenutku u kom iznosi nameru da "se kineski glas čuje i [da] se uvede više kineskih elemenata u međunarodne norme".

Jednostavan stil, kao obeležje snažnog lidera, i kult ličnosti prizivaju sećanja na maoističku epohu. Štaviše, nalik Maou, Si ima poslednju reč u svemu, čak i u pitanjima koja nisu u vezi sa politikom, poput religije, obrazovanja, odmaranja i navodne preterane osetljivosti društva. Prošlog decembra sve je zapanjio osudom vulgarnosti umetničkog sveta; predložio je da se umetnici "svake godine šalju [na selo] da žive u dodiru sa masama", kako bi "stekli ispravan pogled na umetnost" i bolje služili socijalističkim vrednostima, kao u vreme Kulturne revolucije i slanja obrazovane omladine na selo.

Predsednik se u vođenju politike ne suzdržava od korišćenja slogana i aforizama iz Male crvene knjige, poput svog palog rivala Bo Silaja (zatvoren zbog korupcije), koji je proteklih nekoliko godina u Čungkingu sa velikim uspehom činio isto to. Osim toga, ponovo je uspostavio "liniju masa", što je bio Maou drag princip narodne participacije, koji podrazumeva da komunistički kadrovi putuju zemljom gore-dole i prikupljaju i grupišu (…)

Obim celog teksta : 2 162 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Emili Frenkel

Podeli ovaj tekst