Zakon o "čuvanju i podsticanju sindikalnih sloboda" (2006) uopštio je pravo na radno mesto. On kažnjava bilo kakav pritisak ili diskriminaciju članova sindikata ili predstavnika u kompanijama. On takođe zabranjuje uzimanje u obzir činjenice da li je radnik član sindikata pri njegovom zapošljavanju. Zakoni iz 2007. i 2008. osnažili su legislativu protiv neprijavljenih radnika. Jedan od zakona iz 2006. koji se smatra posebno važnim u ovom pogledu je po prvi put regulisao neformalni sektor rada u domaćinstvu. Oko 120.000 žena ponekad zaposlenih u uslovima koji su slični ropstvu, sada može da se osloni na legislativu koja im pruža ista prava koja imaju radnici u drugim sektorima. Urugvaj je prva zemlja koja je ratifikovala Konvenciju o radnicima u domaćinstvu 2012. godine. Jedan od zakona iz 2009. imao je cilj da preuredi sistem kolektivnog pregovaranja. Sa njim je u ovu proceduru uključen tripartitni Visoki savet, koji funkcioniše kao "koordinaciono telo i uprava radnih odnosa" koja klasifikuje i određuje delove privrede u ovom pogledu. Pored toga što je na ovaj način uključeno fiksiranje minimalne nadnice po sektorima, tek se otvara prostor u kom će se videti šta je još moguće uraditi. Nadoknade radnicima u privatnom sektoru na ovaj način su izjednačene sa onima koje dobijaju radnici u javnom sektoru. Ovim putem je omogućeno da se organizuju i pregovori o kolektivnim ugovorima. Do sada je održano pet rundi pregovora. Oni su doveli do porasta realnih nadnica od 2004. do 2013. od oko 50% u privatnom i 40% u javnom sektoru. Šesti ciklus počinje ove i nastaviće se na jesen 2016. godine.
