Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), od konferencije u Kopenhagenu 2009, cilja na to da ograniči zagrevanje planete do 2°C. Taj cilj će usmeravati pregovore u Parizu povodom smanjivanja emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte.
Predlog o zaustavljanju globalnog zagrevanja do 2°C u odnosu na predindustrijski period zasnovan je na radu Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), koji razmatra niz scenarija i njihove posledice. Ovaj cilj prvi put je pomenut devedesetih godina, da bi od dvehiljaditih postao predmet rasprave konvencije Ujedinjenih nacija. Izgledalo je kao da će moći da zaustavi strašne i nepovratne posledice širom sveta. Sve članice, a zatim i javnost, usvajaju ovu odluku.
Poslednji izveštaj IPCC-a, objavljen 2014, procenio je povećanje temperature na 0,85°C od 1880. godine. Međutim, već smo dostigli značajan stepen dozvoljenog zagrevanja. To utiče na veći deo planete. U agrikulturi je, na primer, zabeležen smanjen prinos kukuruza i pšenice, u nekim oblastima visoke geografske širine zabeleženo je povećanje produkcije, dok je u drugima uvećan nivo mortaliteta.
Aktuelna tendencija emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte vodi nas ka povećanju od najmanje 4°C do kraja veka. Prema ovoj prognozi koju deli veliki broj ljudi, a ukoliko je scenario tačan, svet će potresti ozbiljne promene. Sigurnost prehrane će biti ugrožena zato što će agrikultura imati značajne probleme adaptacije, uprkos novom tehnološkom napretku koji možemo očekivati. Nagli porast nivoa okeana i pogoršavanje prirodnih katastrofa učinili bi naše uslove života veoma teškim.
Ali hajde da se zadržimo na pretpostavci da svet neće biti zagrejan više od 2°C. Poslednji izveštaj IPCC-a nam omogućava da opišemo osnovne karakteristike u tom slučaju. Ravnoteža između različitih regiona se menja, zato što posledice promena neće biti homogene. Možemo, na primer, očekivati neke pozitivne efekte po agrikulturu u (…)
