U istoriji digitalne ekonomije, 2013. godina je verovatno ostala u sećanju kao prekretnica. Internet se posmatrao kao džungla u kojoj dominira nekoliko velikih zverki, ali gde postoje i velika prostranstva slobode. Niz otkrića razrušio je ove iluzije (posebno ona Edvarda Snoudena): država koja masovno špijunira građane, multinacionalne kompanije koje prikupljaju privatne podatke, mastodonti iz Silicijumske doline koji izbegavaju poreze, uništena radna mesta koja smenjuju algoritmi. Na internet se od tada manje gleda kao na univezum, a više kao na tehnoliberalni oblik savremenog kapitalizma.
Prekomerna moć "GAFA" kompanija (Google, Amazon, Facebook, Apple), ali i Ubera i Airbnba izaziva opravdanu lavinu kritike. Nju međutim ne podstiče isključivo bes korisnika i mobilizacija progresivnih organizacija. Rukovodioci tradicionalne industrije i njihove političke pristalice udružuju se u neku vrstu opozicije. Naslednici klasičnog protiv digitalnog kapitalizma — rascep je koji podseća na sukobe 19. veka između dve frakcije aristokratskog reda: Burbona iz perioda restauracije, konzervativaca i legitimista, sa orleanistima, liberalnim i otvorenijim prema poslovnom svetu.
Francuski ministar ekonomije, Emanuel Makron, pripada ovoj drugoj kategoriji. On smatra "da bi bila velika greška zaštititi postojeće kompanije i radna mesta". Predlog je izneo pred auditorijumom koji se okupio povodom start-upa, na međunarodnoj konferenciji "Le Web", decembra 2014. u Parizu, te je kao pravi naslednik Fransoa Guizoa (ministra Luj Filipa) inspirativno saopštio: "Budite efikasniji i obogatite se", pre nego što će publici dati svoju adresu… Gmail (Google).
Građanin Kejn našao je svog učitelja
Iako su različiti sukobi sa multinacionalnim veb kompanijama prolazili kroz evropsku vladu, ton rasprave postao je ozbiljniji 2013. kada je započela debata o izbegavanju poreza, što je bila praksa ovih kompanija, te njihovom učešću u špijunažama rukovodilaca i institucija, koje je predvodila američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA). Kako upravo ovi giganti poseduju ključeve za ulazak na vrata veba, oni i diktiraju uslove svoje trgovine, lukavo prikupljajući lične podatke, dok istovremeno štede na distribuciji plodova svog rada. Prema finansijskim izveštajima, Google, koji povlači više od 1,7 milijardi evra sa računa u Francuskoj, nije platio više od pet miliona evra poreza 2014, odnosno 7,7 miliona 2013. Iste godine, Facebook je platio 240.000 evra na ime posla koji je procenjen na dvesta miliona evra u Francuskoj.
Iako je u Velikoj Britaniji Dejvid Kameron prošlog decembra uveo "porez na preusmereni profit" od 25% koji se pre svega odnosi na Google, francuska vlada i dalje čeka na Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OCDE) za predloge fiskalne harmonizacije, nastavljajući da opravdava svoju neaktivnost. "Ceo svet je svestan da postoji problem, ali ne pronalazimo rešenje zato što je čitava stvar veoma kompleksna", žali se ministarka kulture, Fler Pelren, u govoru pred Udruženjem novinara, 8. jula 2015, nakon što je pokušala da uvede porez na propusni opseg (količinu prenosa informacija) kako bi iz tog fonda finansirali kulturnu izvrsnost.
Vodeće kompanije digitalnog doba se ne zadovoljavaju samo izbegavanjem poreza. One polako (…)
