Za vreme polarne noći temperatura na visokim platoima Antarktika jedva da prelazi -60°C. Unutar trošnih baraka u bazi Vostok bodrimo se pevajući Žorža Brasana ili Vladimira Visockog. One retke vesti koje stižu do nas nisu dobre. Američki predsednik Ronald Regan je upravo lansirao svoju Stratešku odbrambenu inicijativu (Strategic Defence Initiative) kako bi se suprotstavio ruskoj gerontokratiji, nesposoban da se izvuče iz ekonomske stagnacije i avganistanskog haosa. Snabdeveni američkim avionima, francuski i ruski naučnici prkose prirodnim elementima ne bi li se zajedno probili do klimatskih tajni. Cilj je: putovati u prošlost silazeći sve niže i niže u utrobu leda debljine 3.700 metara, koji se pruža pod njihovim nogama.
Februara 1984. završeno je vađenje dubinskih uzoraka jezgra leda koji sadrže ključne informacije o vazduhu i temperaturi od pre sto šezdeset hiljada godina. Nakon dve godine dešifrovanja — konačno traženi dokazi: zemaljska kugla je jedno vreme bila toplija nego sada, ali češće hladnija, a ove varijacije su verno pratile one promene u koncentraciji ugljen-dioksida (CO2). Znamo da se od industrijske revolucije, od sredine devetnaestog veka, sadržaj CO2 u atmosferi neprekidno povećava i sada prevazilazi sve ikada zabeležene količine u istoriji.
Ova otkrića, potkrepljena bušenjem morskih sedimenata i istraživanjima gasova staklene bašte poput metana, dovela su do toga da Ujedinjene nacije 1988. kreiraju Međunarodni panel za klimatske promene (Groupe d’experts intergouvernemental sur l’évolution du climat, GIEC). Misija GIEC je da znanja aktuelne nauke predstavi široj publici — putem naučne literature. Između svog prvog izveštaja, objavljenog 1990, i petog, završenog 2013. godine, panel je objavljivao sve izvesnije zaključke: "Zagrevanje klimatskog sistema je nesumnjivo od pedesetih godina 20. veka, mnoge promene su bez presedana decenijama unazad, čak i milenijum unazad‘", pokazuje najnoviji izveštaj, "atmosfera i okean se zagrevaju, snežni i ledeni pokrivač se smanjuje, nivo mora raste i koncentracija efekta staklene bašte se uvećava." Stručnjaci su postali sigurni u uzroke ovih fenomena: "Jasno je utvrđen ljudski uticaj na klimatski sistem [...] Da bi se ograničila klimatska promena, trebalo bi znatno i održivo smanjiti emisiju gasova staklene bašte (gaz à effet de serre, GES)."
Oslanjajući se na modeliranje, GIEC predstavlja najnovije rezultate i projekcije za nadolazeće decenije u zavisnosti od četiri scenarija za efekat staklene bašte. U najgorem scenariju — ukoliko ne bude istinskog nastojanja u smanjivanju ovog efekta — predviđa se da će do 2100. temperature porasti oko 4°C na globalnom nivou i oko 6°C iznad zemlje; drugim rečima, haos. Čak ni umereniji scenario ne može garantovati srednjoročnu stabilizaciju. Samo optimistična hipoteza predviđa promenu globalne temperature do 2°C, prag koji se neće premašiti i po mogućstvu nikada dostići. Ipak, nema mesta ushićenju pored brzog otapanja leda na Grenlandu, pored promena u dubokim okeanskim kretanjima i otapanja permafrosta u zoni polarne svetlosti, što je sve prouzrokovano masivnim otpuštanjem CO2.
Optimistička hipoteza pretpostavlja da se emisija gasova staklene bašte smanjuje bez odlaganja i da će se svesti na nulu u dve ili tri generacije. Zvanično su sve zemlje usvojile ovaj imperativ 1992. na Samitu o Zemlji u Riju, kao i Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama. Ipak, i pored svetske ode spasavanju planete, situacija ne prestaje da se (…)
