Kao u Holandiji, i zatvori u Švedskoj se prazne od sredine dvehiljaditih. Danas ovo kraljevstvo ima samo 4.500 zatvorenih od ukupno devet i po miliona stanovnika. To je manje od 50 zatvorenika na 100.000 ljudi: ovo je jedna od najnižih stopa zatvaranja u Evropi, u kojoj je prosek 140. Četiri kaznena zavoda su zatvorena 2014. i pretvorena u restorane, hotele i prihvatne centre za izbeglice. I to se ne događa zbog pada delinkvencije ili kriminala — dva fenomena koja su zapravo u porastu. Pad stope zatvaranja ne objašnjava se nestankom prestupnika, već promenom u reakcijama na prestupe i zločine.
Poslednjih petnaest godina zatvor je postao krajnje pribežište u Švedskoj. Sistem daje prednost radovima u javnom interesu, nošenju elektronske narukvice, programima brige i obuke spram kazne zatvora. Osim toga, od 1998. postao je rasprostranjen i uslovni otpust, koji čini dve trećine kazni. "Iz redukcije vremena boravka u zatvoru nužno proizilazi značajno smanjenje zatvorske populacije", objašnjava švedski kriminolog Norman Bišop.
Po njegovom mišljenju, ne treba zanemariti ni uticaj "usklađenijeg pogleda" na različita krivična dela i njima odgovarajuće kazne. Iako je kaznena reforma iz 2010. povećala dužinu zatvorske kazne za teška krivična dela kao što su ubistva, odluka Vrhovnog suda 2011. omogućava ublažavanje kazni za manje prekršaje, poput onih koji su u vezi sa drogama ili krađama. Protiv navodno preterane popustljivosti podigli su se neki glasovi. Ipak, briga o delinkventima koji se nalaze van zatvora stabilizovala je stopu ponavljanja krivičnog prestupa…
