Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

Gubitak slobode ne može dati sigurnost

Dok lakoća sa kojom se džihadisti mogu kretati ukazuje na nedostatak sredstava u službama pravde, vlada na to odgovara dodatnim negiranjem pravde — produženjem vanrednog stanja

Suočena sa usponom terorizma, rasprava između slobode i sigurnosti postaje oštrija nego ikada pre, jer su temelji demokratije ugroženi. Nakon napada 11. septembra 2001. na američkoj teritoriji je proklamovan ’rat protiv terorizma’. SAD su potom usvojile Patriotski zakon koji je, na primer, dopuštao zadržavanje građana koji nisu državljani zemlje na neodređeno vreme, bez ikakve precizne optužbe, već samo na osnovu sumnje u umešanost u terorističke aktivnosti ili zbog veza sa terorističkim organizacijama. Tako je nastao pritvor Gvantanamo sa stotinama zatvorenika označenih kao ’neprijateljski borci’, žrtava najgoreg tretmana i neodređenog pritvora.

Druge države, na svim kontinentima, pratile su u stopu SAD, primenjujući zakone i iznimne prakse koje su dovele do mnogih zloupotreba. Zbog svega toga svet nije postao sigurnije mesto, a nasumični napadi daleko od toga da su nestali, naprotiv: ne prestaju da se umnožavaju.

U ovim preterivanjima Francuska nije zaostajala. Godine 1986, nakon talasa atentata koje je izvršila grupa "Direktna akcija", ustanovljen je poseban režim koji je postavio temelje francuskog antiterorističkog zakonodavstva: posebni prekršaji i proceduralna pravila, produženo vreme pritvora, ojačana moć policije, specijalna sudska tela, specijalna sudska zasedanja. Od tada se nagomilalo preko petnaest tekstova koji svi imaju cilj da osnaže vanredno stanje. Dvadeset drugog jula 1996. donesen je zakon koji je, vrlo rastegljivim pojmom, kao poseban prekršaj označavao zločinačke grupe ’u vezi sa terorističkim poduhvatom’. Ovu odredbu je istražni sudija Mark Trevidik okarakterisao kao "strašno korisno sredstvo, ali jednako tako potencijalno opasno po individualne slobode".

Nakon 11. septembra je zakon koji se odnosi na islamsku pretnju i koji je predstavljen kao privremen ponovo izglasan 15. novembra 2001. i učinjen stalnim od 18. marta 2003. godine. On sadrži odredbe koje olakšavaju kućne pretrese ili kontrole aerodroma i luka, i obavezuje operatere da čuvaju i prijavljuju podatke u vezi sa komunikacijama. Ova sredstva kontrole i nadzora su kompletirana osnaživanjem zakona od 9. marta 2004, nazvanog ’Perben II’, koji se bori protiv terorizma i ozbiljnih zločina, potom zakonom od 23. januara 2006. koji je sledio nakon atentata u Londonu jula 2005. Poslednji zakon je dozvolio, primera radi, intenzivan razvoj video-nadzora i pristup administrativnim datotekama, te je produžio trajanje pritvora od četiri na šest dana u slučaju "rizika od bliske terorističke akcije u Francuskoj ili u inostranstvu".

Nedavno, zakonom od 13. novembra 2014. definisan je prekršaj pojedinačnog terorističkog poduhvata. Ovaj zakon je bio odgovor na strahove koje su podstakli ’usamljeni vukovi’ nakon atentata koji se dogodio šest meseci ranije u Jevrejskom muzeju u (...)

Obim celog teksta : 1 330 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Patrik Boduan

Podeli ovaj tekst