Nakon masakra u Parizu prošlog 13. novembra, i onima koji su stručnjaci za razum, ozbiljnost i distanciranost popustile su kočnice.
Pozvan u studio BFMTV (14. novembra), lingvista i "specijalista za terorizam" Metju Gider procenio je da je rat protiv terorizma nemoguće sprovesti jer "Francuzi nastavljaju da protestuju, da štrajkuju i da uvek zahtevaju sve više", dodajući: "Ne možemo se boriti protiv terorizma ako nedeljno radimo trideset pet sati." (Radna nedelja u Francuskoj je među najkraćima na svetu, prim. prev.)
Pisac Paskal Brukner otkriva svoju odvažnu koncepciju prava: "Trebalo bi odmah suspendovati ustavne garancije svim zatvorenim džihadistima. Izolovati ih u zatvorene centre i sprečiti ih da vrše pogubne akcije preobraćanja po zatvorima. Sumnjiva lica treba smatrati krivima i onemogućiti im da nanesu štetu ili proterivanjem ili kaznom zatvora" (Le Figaro, 15. novembar).
Filozof Rože Pol Droa mudro savetuje: "Može biti legitimno i poželjno aktivirati i gajiti u sebi mržnju prema dželatima, mržnju prema totalitarizmima, mržnju prema nepravdama (...) Ako osećamo bes, želju za osvetom zbog žrtvi i za istrebljenjem dželata, onda je moguće da oni izgube" (Les Echos, 20. novembar).
Predstavljen kao "advokat", Ug Mutu tvrdi: "Za vreme rata u Alžiru smo imali preventivnu meru, centar za kućni pritvor, radi stroge kontrole lica za koja se sumnja da simpatišu teroriste" (Le Figaro, 15. novembar).
"Da govorimo o ljudskim pravima? Moć laprdanja, eto to je čitava naša vladavina prava koja nas dovodi u opasnost", procenjuje Frans Olivije Žizber. "Pa šta ako je ’petenovska levica’ opsednuta: vlada mora ići dalje u privremenom kršenju slobode" (Le Point, 19. novembar).
