Nalazimo se u trenutku u kom je teško baviti se islamom bez osvrtanja na vesti i sveprisutni strah od ’džihada’. Upravo je zbog toga jasna vrednost dokumentarnog filma Hristos i islam, Žerara i Žeroma Mordija, koji se u sedam epizoda bavi uticajem hrišćanstva na islam. Za ovo delo pre svega možemo biti zahvalni multidisciplinarnoj studiji koja je načinjena u pogledu Kurana. Novonastala nauka o Kuranu tako omogućuje da se on sagleda na način koji doseže dalje od jedinstvenog teološkog komentara. Sveta knjiga islama često se predstavlja kao tekst bez konteksta usled svoje složene literarne strukture i nemogućnosti da se datiraju sure (poglavlja) ili da se ustanovi redosled u pogledu njihovog otkrića. Ulozi ovog istraživanja su veliki jer veće znanje o društvenom i istorijskom kontekstu u kom je nastala poslednja od tri velike monoteističke religije može pomoći da se prevaziđu savremeni religijsko-politički problemi.
Dijalog između hrišćana i muslimana bi u kontekstu razdvajanja spiritualnog i vremenskog mogao da bude blagotvoran jer ukazuje na početnu bliskost krsta i polumeseca. Kako dokumentarni film u čijem nastanku je učestvovao veliki broj istraživača različitog porekla pokazuje, za islam je Isus jedna od centralnih ličnosti. On je po važnosti jednak Adamu, prvom čoveku. Isa ibn Marjam — to jest Isus, sin Marijin, onaj je koji se na kraju vremena vraća da ubije Antihrista. Ako su i svesni da je Isus određen terminom ’Masih’, to jest propovednik, mnogi muslimani nisu upoznati sa činjenicom da on zauzima temeljnu i jedinstvenu poziciju u Kuranu. On je predstavljen kao ’duh’, ’dah’ i ’reč’ Boga. U pitanju je lep čovek sa velikim moćima koji čini čuda. Međutim, sveta knjiga je mnogo više lakonski nastrojena po pitanju Muhameda koji je prikazan kao običan čovek koji ne čini čuda već je samo ’poslanik’ Alaha i propovednik (Nabi) između ostalog. Ova bliskost dveju religija ilustrovana je i mestom koje je dato Mariji. Ona je u Kuranu imenom pomenuta na više mesta i cela XIX sura joj je posvećena.
Danas je dominantan rečnik razdvajanja u kom se o hrišćanima među radikalnim islamistima misli kao o ’krstašima’, a sa tačke gledišta hrišćana islam se ne razdvaja od političkog islamizma. U tom kontekstu ukazivanje na zajedničke elemente u odnosu hrišćanstva i islama može dovesti do ublažavanja suprotstavljenosti. Isto tako, u društvu koje je obeleženo sporim nestankom religije time se diskredituje uvreženi diskurs o ’drugosti’ islama koji je (…)
