Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KAD AFROAMERIČKI OKRUG U MISISIPIJU BIRA SVOJ U POLICIJU

"Pomolimo se za našeg šerifa i njegovu pobedu na izborima"

Svake četiri godine, Amerikanci biraju svoje šerife i tužioce. Oni su često primorani da biraju između kandidata sklonih represiji. Štaviše, porast broja zatvorenika u Sjedinjenim Američkim Državama postao je toliko značajna tema da se našao i u predsedničkoj kampanji za 2016.

JPEG - 4.2 Mio
Brandon Thibodeaux

Na dan predizbora u Misisipiju, 4. avgusta 2015, jedna fraza se iznova mogla čuti na radiju u okrugu Hajnds, jednom od najsiromašnijih u zemlji: "Vi birate onog koji vas stavlja u zatvor." Ona od šerifa, koji će među ostalima biti izabran tog dana, pravi neku vrstu proizvoda "na akciji" u jednom veoma širokom glasanju, gde su građani SAD pozvani da donesu brojne odluke.

Prva među njima: da li žele da učestvuju na predizborima demokrata ili republikanaca? Ukoliko je to slučaj, dovoljno je da u trenutku upisivanja na izborne liste krenu — naočigled svih prisutnih — prema stolu odabrane partije, koja se nalazi u istoj sobi kao i njen konkurent. Tu dobijaju glasački listić. Na demokratskoj strani se, na primer, nalazi dokument sa četiri strane, sa trinaest polja za štrikliranje za brojna slobodna mesta: guverner, zamenik guvernera, senator i predstavnik države, komesar za transport, komesar za javni servis, tužilac, poreznik, sudski službenici, načelnici policije itd. Teško je u ovim uslovima poznavati ličnost i program svakog kandidata.

U Hajndsu, najnaseljenijem okrugu u Misisipiju i sedištu njegovog glavnog grada, Džeksona, predizbori odlučuju rezultate opštih izbora. Populacija, većinom crna (69% od 245.000 stanovnika), sistematski se opredeljuje za demokratske kandidate. Republikanci, koji su u većini u SAD, kao i "nezavisni", nemaju šanse. Takođe, sem ukoliko ne dođe do dramskog preokreta, glasanje u novembru 2016. neće izbeći pravilo: biće izabrani pobednici demokratskih predizbora.

Uprkos značaju teme, izborna mesta — često crkva, ponekad škola ili vatrogasne stanice — ne privlače masu: odziv neće preći 28%. Postavljeni iza stola označenog natpisom "republikanski izbori", u siromašnom kraju u centru Džeksona, nalaze se Čarls Luis i Montrel Vilijams, dva Afroamerikanca od tridesetak godina. "Ovo je težak posao", kaže Vilijams ironično, mašući praznim registrom u očaju: oko 550 registrovanih glasača, 162 su se preselila i samo će dvoje odlučiti da učestvuju na predizborima. On je ovde danas zato što "čeka na 100 dolara" koje Republikanska partija daje onima koji dežuraju na izbornim mestima na dan glasanja. Jer, isto kao i Luis i njegova pomoćnica Keondra Renkin, Vilijams će glasati za demokrate…

Uprkos izobilju kandidata, glasači i dalje imaju jasan stav kada je u pitanju pozicija šerifa. To mora biti važna osoba, poznata građanima, koja se često pojavljuje u lokalnim medijima. Ukoliko rukovodi policijskim snagama okruga i tako svakodnevno upražnjava funkciju zvanu održavanje reda (on poseduje pravo hapšenja), on takođe preuzima rukovođenje pritvornim centrima, gde zatvorenici uključuju i optuženike koji čekaju suđenje. Luis i Vilijams znaju iz iskustva: kratko su bili zatvoreni (tri nedelje za jednog, dva dana za drugog) u Rejmondu, gde se nalazi zatvor kojim rukovodi sadašnji šerif, demokrata Tajron Luis, kandidat i za naredni mandat.

U SAD presuda za krivično delo ili za prekršaj često rezultira gubitkom građanskih prava. U nekim državama, kao što su Kentaki ili Virdžinija, ova sankcija može biti trajna. Zabrana glasanja trenutno utiče na 7,7% Afroamerikanaca, što je inspirisalo profesorku prava Mišel Alegzender da se odrekne "novog Džim Krou sistema", referišući na zakone koji su utemeljili aparthejd. Čarls Luis i Vilijams mogu učestvovati na glasanju zato što su bili osuđeni za manje prekršaje. Zato što su veoma kritični prema kandidatu koji ih je postavio iza rešetaka, glasali su za njegovog protivnika, Viktora Mejsona, koji je vodio kampanju koja je kritikovala loše rukovođenje ovim zatvorima.

Prema stanovnicima Hajnda, šerif Luis uživa popularnost "momka iz kraja", dobričine i prijatelja, ali ozbiljnog i strogog kada je to potrebno. On je odrastao u Džeksonu i pohađao je studije komunikologije na lokalnom univerzitetu pre nego što će krenuti u policijsku školu i postati policajac početkom 1990. godine. Kada je odlučio da se pojavi na izborima za šerifa 2011, njegova pobeda nad Malkolmom Mekmilinom, koji je na poziciji bio dvadeset godina, dostigla je istorijsku dimenziju: od nastajanja četrdesetih godina 19. veka, Hajndski okrug nikada nije imao crnog šerifa ili nekog iz manjinskih grupa.

Upravo je zbog toga Lusijus Rajt, vojno lice u penziji, a danas biznismen, tada učestvovao u njegovoj kampanji: "Ljudi koje ovde dotiče kazneni sistem, zatvorenici, najčešće su Afroamerikanci. Kako bismo osigurali da njihova prava budu poštovana, nama je potreban neko ko može da se identifikuje sa njima. Luis je tako postao najbolji kandidat."

Veb-sajt sa profilima kriminalaca

Ovo "mi" na koje Rajt referiše su militantne grupe koje su podržale prethodnog gradonačelnika Džeksona, Čokvea Lumumbu, koji je 2014. podlegao posledicama srčanog udara, na početku svog prvog mandata. Rođen je u Detroitu 1947. pod imenom Edvin Finli Talijafero, i bio je važna figura crnačkog nacionalizma u SAD. Preuzeo je ime Lumumba šezdesetih godina kao omaž kongoškom vođi koji je ubijen 1961. Nastanio se u Misisipiju 1971, sa ciljem da zastupa nezavisnu crnu republiku. Izabran je za gradonačelnika Džeksona 2013. zahvaljujući podršci različitih organizacija pokreta za građanska prava, on je napravio referendum za povećanje poreza, što nije mali uspeh imajući na umu da se to odvija u državi u kojoj borba protiv javne potrošnje i oporezivanja predstavlja nacionalnu dogmu.

Uprkos podršci pojedinaca iz političke tradicije Čokvea Lumumbe, Tajron Luis izgleda da ne brine previše o rasnom pitanju, niti pravima zatvorenika. "Ja ne želim da se predstavljam kao prvi afroamerički šerif, već kao najbolji šerif koga je Hajndski okrug poznavao. "Rasa" nije pitanje. Ono što je važno jeste doneti ljudima kvalitet života kakav zaslužuju", potvrđuje nam. Tokom svoje kampanje, on bira da manje brani svoj rad nego da radi na svom javnom imidžu, posebno zato što partije ne nameću svojim kandidatima jedinstven program širom zemlje niti država.

Tako se našao na godišnjem sajmu, koji je prigodno organizovala policija nekoliko dana pred izbore. To nije politički skup, uverava nas: "To je samo za zajednicu, nešto što radimo svake godine, protiv kriminala, za bezbednost, za razvoj odnosa između policije i javnosti." Pored tog konvencionalnog govora, okupljanje je uključivalo hranu, piće, video-igrice i muziku. Pre koncerta, javnost je mogla čuti sveštenika koji je doneo vatrenu propoved: "Sreća je što možemo biti ovde da podržimo našeg šerifa Tajrona Luisa. Oče naš, u ime Isusa, imena koje je svačije ime, našeg Oca, pomolimo se večeras za našeg šerifa, pomolimo se Bogu za pobedu na izborima, pomolimo se za sve šerifove policajce. Tako smo srećni da vidimo kako kriminal opada u okrugu Hajnds. O Bože, neka je slava čoveku koga koristiš. Amin. Amin. Amin." Nakon tog bombastičnog uvoda, zdepast, neformalno obučen, heroj večeri pojavljuje se na sceni. On poziva birače na "još četiri godine", a zatim deli savete o hidrataciji kako bi se zaštitili od avgustovske toplote na jugu Sjedinjenih Država.....

Priča ne govori o tome da li je ova "tačno-netačno" kampanja finansirana šerifovim novcem ili od novca kandidata. U svakom slučaju, Tajron Luis ima sredstva za sprovođenje kampanje: javni izveštaji o političkom finansiranju pokazuju da on raspolaže najznačajnijim sredstvima. On je raspolagao sa (...)

Obim celog teksta : 3 765 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Rafael Kempf

Podeli ovaj tekst