Carstvo
Nakon napada u Parizu od 13. novembra, konzervativni britanski istoričar Nil Ferguson Evropu poredi sa Rimskim carstvom (Sunday Times, 15. novembar).
Poput Rimskog carstva početkom petog veka, Evropa je spustila gard. Kako je raslo bogatstvo, vojne sposobnosti su opadale, baš kao i njeno samopouzdanje. Stari kontinent uronio je u dekadenciju, sa svojim šoping-molovima i svojim stadionima, baš onda kada je otvorio vrata strancima koji su žudeli za njegovim bogatstvom bez odricanja od sopstvene nasleđene vere. (…) Prema [istoričaru Brajanu] Vord-Perkinsu, "Rimljani pre svog pada ništa manje od nas nisu verovali u to da se njihov svet nikada neće promeniti. Pogrešili su. Bili bismo mudri ukoliko ne bismo imitirali njihovo samozadovoljstvo". Jadni, jadni Pariz. Samozadovoljstvo ga je ubilo.
Refleksija
U Burkini Faso, dnevni list Le Pays poziva zapadne zemlje da razmisle o dubokim korenima ispod pariskih napada (17. novembar).
Poput drugih zapadnih zemalja, ni Francuska ne bi smela da dvaput zaključava svoja vrata. Celokupan Zapad morao bi da, umesto toga, iskoristi priliku koju su joj ovi bolni događaji pružili za istinsko samoispitivanje. Iza jednoglasne osude terorističkog varvarstva nameće nam se i potreba za uspostavljanjem prave dijagnoze. Bilo bi zaista dobro da se na Zapadu bez odlaganja napadne sve što bi mračnjacima pružilo alibi, sve što bi moglo da posluži kao đubrivo za zemljište terorizma. U to ime potrebno je ispraviti sve nepravde koje su širom sveta počinili zapadnjaci ili su u njima sudelovali. Da bi to postigao, Zapad bi, na primer, morao da plaća poštene cene za sirovine nerazvijenih zemalja, kako bi se bez zadrške izborio sa političkim i ekonomskim zločinima u zemljama sa kojima sarađuje, sa lošim vlastima itd. To bi pomoglo (…) smanjenju, ako ne i ukidanju, tenzija i, samim tim, stvorilo istinske izglede za do sada eksploatisane zemlje. Štaviše, izgledno je da bi takva situacija (…)
