Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KVAZIINSTITUCIONALIZOVANA TRGOVINA NAFTOM

Benin predat švercerima

Pionir demokratije u Africi Benin nalazi se usred predizborne kampanje za predsedničke izbore koji će se održati u februaru. Međutim, iako je smena vlasti u tradiciji ovog malenog suseda Nigerije, njegova ekonomija ne mari za pravila i oslanja se na masovni šverc goriva. Po cenu slabljenja države

Odašiljući fluorescentno zelenu svetlost, velike staklene flaše izbijaju u noći pokraj puteva u Kotonuu i Porto Novou, dva najveća grada u Beninu. Neonska rasveta na drvenim stolovima skreće pažnju na tezge na kojima se prodaje kpayo, benzin švercovan iz susedne Nigerije. Na gun-gbe, jednom od zvaničnih jezika, kpayo znači "neoriginalno" ili "zamensko". Kao jedina nada u mogućnost zarade nekog novca za hiljade ljudi naseljenih u gradovima, ovo gorivo ilegalno prelazi 770 kilometara porozne granice koja Benin, malu državu sa deset miliona stanovnika, na istoku deli od Nigerije, zapadnoafričkog diva u kom živi 177 miliona ljudi.

Ahil i Marsel, braća od 21 i 17 godina, zauzeti su svojom tezgom postavljenom na bulevaru u blizini pijace Dantokpa, najveće u Kotonuu (dvadeset hektara). Koristeći creva i plastične levke, njih dvojica pažljivo cede benzin, bez maski udišući štetna isparenja. Mesingana tečnost polako curi iz žutih bidona u velike staklene flaše za čuvanje goriva i reciklirane flaše od alkoholnih pića. Stariji je napustio studije nakon bačelorata. Mlađi, koji je i dalje u srednjoj školi, pridružio nam se uveče nakon što je završio domaći zadatak. Njihova majka, medicinska sestra, sama odgaja četvoro dece. "Moramo da pomognemo porodici, a diplome su beskorisne", objašnjava Ahil. "Ovde bez veze ne možeš da pronađeš posao."

Trgovina im omogućava da prodaju između 1.000 i 1.500 litara nedeljno, za između 150 i 200 evra mesečno, zahvaljujući 100 CFA franaka (15 evrocenti) koje zarade po litru. Ovo je mnogo bolje od minimalne plate javnih činovnika, koja nije veća od 60 evra mesečno. Poput drugih trgovaca kpayom, a procenjuje se da ih je 200.000 iako tačan broj izmiče statistici, ova dva brata pristaju na poslovni rizik.

Glavna opasnost: veliko variranje cena. Tako se cena gotovo udvostručila između maja i avgusta, na 650 CFA franaka po litru (1 evro); što je posledica skoka na nigerijskom tržištu, usled velikih dugovanja države prema naftnim kompanijama i neizvesnosti oko aprilskih predsedničkih izbora. Kpayo je tako postao manje konkurentan u odnosu na legalni benzin koji šest kompanija uvozi iz raznih zemalja po ceni od 570 CFA franaka na benzinskim pumpama. Promet se ipak nastavio da se odvija na ivičnjacima, bez prihoda za prodavce na malo. Crno tržište toliko se proširilo da su zvanične mreže benzinskih pumpi, daleko slabije razvijene od onih u susednim državama poput Togoa, Gane i Obale Slonovače, ograničene na 350 prodajnih mesta. Afrička razvojna banka (BAD) procenjuje da se gotovo 80% nacionalne potrošnje goriva postiže na bazi šverca. Cena kpayoa ponovo je opala u septembru, vrativši se na nivo od 300 do 350 CFA franaka po litru (0,5 evrocenti), što je za 30% do 40% manje od cene na pumpama.

Nigerija je, kao rival Južnoj Africi za titulu ekonomske lokomotive kontinenta i po veličini jedanaesti proizvođač nafte na svetu, 2012. godine pokušala da smanji subvencije za gorivo, ali nije postigla potpun uspeh. Uzrok neuspeha: njeno stanovništvo, koje zauzima 164. poziciju od 198 prema Indeksu ljudskog razvoja (HDI) Programa UN za razvoj (UNDP), ostaje jedno od najsiromašnijih na svetu. Svaki put kada dođe do porasta cene benzina, u Lagosu, ekonomskoj prestonici, izbijaju nasilne pobune. Do nestašica dolazi i kada proizvođači odluče da, kao prošlog maja, zadrže svoje zalihe i stave pritisak na vlast.

Ova situacija ubrzo se odrazila i na cenu kpayoa u Beninu. Pored ove trgovine benzinom, koja godišnje pravi preko 122 miliona evra i koja državnom budžetu uskraćuje prihode u iznosu od najmanje 30 miliona evra. privreda ove zemlje zasniva se na proizvodnji pamuka i poljoprivredi (36% bruto domaćeg proizvoda), ali i na prodaji na veliko i malo (18%) i transportu (11%), što su dva sektora okrenuta prema Nigeriji. Luka Kotonu efektivno služi kao ventil za sekundarni pomorski saobraćaj megalopolisa Lagos, udaljenog samo (...)

Obim celog teksta : 1 960 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Sabine Sesu

Podeli ovaj tekst