Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SOCIJALISTA U POHODU NA BELU KUĆU

Berni Sanders vs Hilari Klinton

Primariji (stranački predizbori na kojima se bira predsednički kandidat iz tabora demokrata i republikanaca) za američke predsedničke izbore, koji će se održati u novembru 2016. godine, počinju 30. januara. Iako se čini da je u taboru demokrata Hilari Klinton na dobrom putu da pobedi, njen takmac, "socijalista" Berni Sanders, proteklih meseci je napravio izvanredan proboj. Uprkos protivljenju medija i establišmenta u Vašingtonu, ideje koje iznosi uspele su da posluže kao katalizator jednom delu nezadovoljnih.

JPEG - 5.2 Mio
Nikola Korać – „Oseti toplinu“

Za levo orijentisano glasačko telo u Sjedinjenim državama jedna od najistaknutijih karakteristika Bernija Sandersa jeste njegov dobro poznat razvojni put. Senator Vermonta i kandidat na primarijima Demokratske partije — uprkos tome što nije njen član — za predsedničke izbore zakazane za novembar 2016. godine, postao je popularan na isti način kao i mnogi progresivci u njegovoj zemlji: preko polumrtvih organizacija koje preživljavaju na marginama američkog političkog života.

Rođen 1941. godine u Bruklinu, u porodici poljskih jevrejskih imigranata, Sanders se tokom studija priključio Savezu socijalističke omladine (Young People’s socialist League, YPSL), studentskom ogranku Socijalističke partije Amerike. U narednim godinama, dok je YPSL propadao pod teretom podela, on se svim srcem bacio u ključne borbe tog doba: borbu za građanska prava, protiv rata u Vijetnamu itd. Potom se učlanio u Partiju za jedinstvo i slobodu, malenu formaciju iz planinske države Vermont, gde se u nekoliko navrata bezuspešno kandidovao za pozicije senatora i guvernera.

Krajem sedamdesetih batalio je politiku da bi se angažovao u projektima narodnog obrazovanja. Nakon toga je 1979. godine za izdavačku kuću Folkvej rekords snimio govore Judžina V. Debsa, koji je u pet navrata bio predsednički kandidat Socijalističke partije Amerike. Time je dao drugi život izjavama poput "Ja nisam kapitalistički vojnik, ja sam proleterski revolucionar" ili "Protivim se svim ratovima, izuzev jednog". Time je ispovedio veru u protivljenje poretku u zemlji koja se spremala da prigrli reganističku kontrarevoluciju. Dve godine kasnije, ipak, na sveopšte iznenađenje, Sanders je uspešno izabran za gradonačelnika Burlingtona, najvećeg grada u Vermontu; taj podvig pozdravio je lokalni nedeljnik Vermont Vangard Pres, koji je u specijalnom izdanju proglasio "Narodnu Republiku Burlington". Novi gradonačelnik je na zid svoje kancelarije okačio Debsov portret.

Budući da je iznova biran u tri mandata za šefa gradske opštine, skupio je hrabrost i 1990. uspeo da kao nezavisni kandidat bude izabran u redove Predstavničkog doma. Poziciju će održati do 2006, kada je izabran za senatora Vermonta. Debsov portret sada krasi njegovu kancelariju na vašingtonskom Kapitolu.

Kao nezavisni predstavnik Sanders se nije ustručavao da se kandiduje protiv Demokratske partije. Njegova vizija socijalizma, ipak, više podseća na onu Ulofa Palmea, nekadašnjeg premijera Švedske (1982-1986), nego na viziju njegovog boljševički orijentisanog mentora Debsa. On voli da dostignuća švedske države blagostanja poredi sa nejednakostima koje dele američko društvo, uvek insistirajući na dečjem siromaštvu i nedostatku efikasne i pristupačne zdravstvene zaštite.

Reč "socijalizam" kada je on izgovori služi pre svega da prenese dugu i bogatu istoriju progresivnog tabora u Sjedinjenim Državama, koja se u zvaničnom diskursu uglavnom ćutke zaobilazi. Njegova politička linija kao senatora Vermonta, zapravo, u stopu prati liniju levog krila Demokratske partije. Kako je tadašnji predsedavajući Nacionalnim komitetom Demokratske partije, Hauard Din, izjavio 22. maja 2005. u televizijskoj emisiji "Meet the Press", "u pitanju je jednostavno progresivni demokrata. U stvarnosti, Berni Sanders u 98% slučajeva glasa zajedno sa demokratama".

Tako jedini nezavisni član Kongresa niti je zagovornik revolucije, niti je radikalan poput, na primer, Džeremija Korbina u Ujedinjenom Kraljevstvu. Njegova borba tiče se preraspodele bogatstva, a ne vlasništva ili kontrole nad njim. U nedavnom govoru podsetio je da ne veruje u "javno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju". Ipak, ostaje činjenica da je njegova posvećenost progresivnoj politici u oštroj suprotnosti u odnosu na pro-biznis pozicije njegove suparnice Hilari Klinton.

Šefica demokrata i njen socijalistički rival razlikuju se po svim pitanjima. To nije samo stvar stila, iako je njeno oprezno izražavanje, u kom kao da su svaku reč premerili savetnici za odnose sa javnošću, u kontrastu sa Sandersovim neukrašenim govorom. Nije ni do njihovog (...)

Obim celog teksta : 2 011 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Baskar Sankara

Podeli ovaj tekst