Na sastanku G20, održanom u Antaliji u Turskoj 15. i 16. novembra, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Islamsku Državu finansira 40 zemalja od kojih su neke članice G20. U početku su resursi ID dolazili iz donacija zemalja kao što su Kuvajt, Saudijska Arabija i Katar, i to čak i od vladajućih porodica. Sa vremenom se broj onih koji je podržavaju povećao.
Zahtevi da se plati otkup kao i razni drugi oblici ucenjivanja i zastrašivanja pomogli su da se reketiraju mnoge države. Međutim, ključna su bila teritorijalna proširenja ID. Preuzimajući kontrolu nad Mosulom, drugim gradom po veličini u Iraku, u junu 2014. godine ID je došla do dela rezervi Centralne banke Iraka čija vrednost se procenjuje na oko 430 miliona dolara.
Takođe, ID kontroliše važne regije i funkcije kao država čije stanovništvo plaća poreze. Samim tim ona sada ima i autonomne resurse. Pored toga, mreže radikalizovanih islamista razvile su se u trenutku kada se došlo do nebule. Kontrola nad čvornim regionom između Sirije i Iraka je ID omogućila pristup teritoriji koja je velika koliko pola Francuske, nastanjena je stanovništvom od deset miliona stanovnika, i bogata je naftom i drugim resursima. Rute krijumčarenja nastale devedesetih u vreme embarga, na kojima se obavlja prodaja različitih vrsta svojine, od resursa do konfiskovane imovine, takođe prolaze kroz ovaj region. Proizvodi koji se prodaju po ceni daleko nižoj od tržišne uvek nalaze kupca.
Lista prihoda ID je sada već poznata iako se često prave greške u pogledu veličine vrednosti koja je u pitanju: prodaja nafte (koja se uzima da ne prelazi 500 miliona dolara godišnje), porezi, reketiranja i različite vrste krijumčarenja sačinjavaju budžet ID koji se procenjuje na dve milijarde dolara. U novembru 2015, da bi uspostavio politički i religijski legitimitet i proširio uticaj na region, kalifat je počeo i sa kovanjem svoje valute (islamskog dinara).
