Kao profesor na univerzitetu Paris Ouest-Nanterre-La Défense, Paskal Lokjek se ne zadovoljava dizanjem uzbune. On pedagoški i koristeći se primerima pobija argumente onih koji zagovaraju svođenje radnog zakona na goli minimum. On demaskira lažne izgovore o "novim vidovima rada i zapošljavanja", ili o onim kategorijama radništva o kojima se sada mnogo govori kao o "nezavisnim radnicima" — sada ima toliko situacija, govore nam, u kojima se gubi podređenost poslodavcu, pa se tako ograničava i potreba za zaštitom. Lokjek pokazuje da je zakon o radu, pored brojnih izuzetaka, već veoma fleksibilan, te da iza njegovog dovođenja u pitanje ne stoji briga za stvaranje radnih mesta. Poslednji deo knjige ističe opasnosti koje celom društvu predstavlja odricanje države od toga da definiše zajedničko dobro, ostavljajući primat tržišnoj logici. Zakon o radu tako se čini kao jedan od poslednjih bastiona "zajedništva" koje se danas dovodi u pitanje.
