"Ne ide se na nebo konsenzusom, nego jurišem", uzviknuo je Pablo Iglesijas, izabran za generalnog sekretara Podemosa na konstitutivnom Kongresu te formacije, održanom u oktobru 2014. godine. Njegov projekat ambiciozno je usmeren na momentalno zauzimanje centralne vlasti kako bi se "zamenile strane". Bar za sada, deluje da bi uspesi nekadašnjih "pobesnelih" na biralištima mogli da se kristalizuju na lokalnom nivou.
Koalicije okupljene oko Podemosa u najveću paletu organizacija usidrenih na lokalu, 24. maja 2015. osvojile su vlast u brojnim gradskim opštinama, ubrzo nazvanim "pobunjenim": Santjago, Valensija, Kadiz, Ferol, Irunja, Bardalon, Saragosa, La Korunja, a posebno simbolični Barselona i Madrid. Neki posmatrači u ovome su čuli odjeke lokalnih izbora iz 1931, koji su se završili proglašenjem Druge španske republike.
I da ne idemo toliko daleko, činjenica je da stupanje ovih novih timova na scenu označava prelomnu tačku: nekoliko dana nakon preuzimanja funkcije, nova gradonačelnica Barselone Ada Kolau uzburkala je duhove zahtevom da se iz prostorija Gradske većnice ukloni bista Huana Karlosa. Nije li bivši kralj abdicirao u junu 2014? Ovu mladu ženu ne obavija veo anonimnosti: ona je Kataloncima poznata kao portparolka i osnivačica Platforme za borbu protiv deložacija (PAH), pokrenute 2009. u vreme kada je Španija tonula u žestoku krizu u sektoru nekretnina. Pre toga bila je aktivna u čitavom nizu društvenih pokreta: u komšijskim udruženjima, organizaciji "Okupiraj" (koja se borila za zauzimanje praznih stambenih jedinica) i, posebno, u različitim strukturama borbe protiv "nasilja nekretnina", na prvom mestu protiv procesa džentrifikacije. Kolauova se istakla na osnovu toga što je predvodila Odeljenje za smeštaj pri Opservatoriji ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (DESC).
Nova gradonačelnica Madrida Manuela Karmena nekada je radila kao advokatkinja i aktivistkinja Komunističke partije (PC), pre nego što će produžiti dalje. Kao počasna sutkinja Vrhovnog suda Španije, veliki deo života posvetila je odbrani radništva i zarobljenika frankističke diktature (1936-1977). Učestvovala je u osnivanju advokatske kancelarije specijalizovane za društvene sukobe, koja se fokusirala na "masakr u Atoči" iz 1977: napad ekstremnih desničara koji je odneo pet života. Međutim, knjiga koju je 2014. objavila omogućila joj je reputaciju koju danas uživa na levici i iste godine je stavila na vrh liste Aora Madrid : Porque las cosas pueden ser diferentes ("Zašto bi stvari mogle da budu drugačije").
Suprotno onome do čega ponekad drugde dolazi, do promena je brzo došlo. U zemlji preplavljenoj korupcijom, nova gradska uprava Madrida pokrenula je u avgustu 2015. proces revizije dugovanja i javnih politika. Četiri meseca kasnije, Barselona je otvorila Kancelariju za transparentnost i "dobre prakse" (Oficina para la Transparencia y las buenas Prácticas), kako bi garantovala ono što bi trebalo da je datost: da se javnim finansijama upravlja u skladu sa zakonom. Sada postoji "kutija za etička pitanja" (buzón ético), koja građanima i javnim činovnicima (…)
