Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

IZVOZ SUNITSKOG EKSTREMIZMA

Saudijska pretnja

Saudijske vođe se plaše da skorašnje zbližavanje SAD i Irana može da ima negativne posledice po njih. Stoga su oni više puta pozivali na "strateški paritet" sa Iranom i zahtevali dodatne bezbednosne garancije. Čim je dogovor potpisan, predsednik Obama je ponovo podsetio na "nepokolebljivu posvećenost" svoje zemlje da sačuva bezbednost "svih saveznika u Zalivu" i garantovao da će biti intervencije ukoliko bude došlo do bilo kakve "spoljne agresije"

JPEG - 4.3 Mio
Aleksandar Todorović – „Ne gubi glavu“

"Mi naprosto nismo sposobni da obavljamo vojne operacije. Sve što znamo da radimo jeste da pišemo čekove." Ovo su reči šefa Saudijske obaveštajne službe iz vremena kada su Sovjeti okupirali Avganistan (1979-1989), princa truki el Faisala, kojima on objašnjava doprinos svoje zemlje avganistanskom džihadu. U to vreme, u skladu sa sporazumom iz Kvinsija, Saudijska Arabija je finansirala tajne operacije SAD u "komunističkim" zemljama kao što su Angola i Nikaragva. To je činjeno a da se nije postavljalo previše pitanja.

Tokom Zalivskog rata (1990-1991), za vreme predsedavanja Džordža Buša starijeg, formirana je jaka međunarodna koalicija u kojoj su se saudijske trupe borile uz vojsku SAD. Cilj je bio da se snage Iraka isteraju iz Kuvajta. Kasnije, kada je sin nasledio oca koji je stvorio bliske veze sa vladarima Saudijske Arabije još u vreme dok je radio u teksaskoj naftnoj industriji, veza je nastavila da funkcioniše. Tome nije smetao čak ni 11. septembar 2001. godine. Princ Bandar bin Sultan, ambasador u SAD između 1983. i 2005. (i sin moćnog ministra odbrane), poznat je kao Bandar Buš. Mnogobrojne kritike na račun kraljevstva su već izražene. Govori se o izvozu sunitskog ekstremizma po svetu. kao i kršenju ljudskih prava, a zastupnici ovih stavova mogu se pronaći i u štampi i u Kongresu.

Od dolaska Baraka Obame na vlast, odnosi su zahladneli. U nekoliko navrata, Saudijci su se približavali zemljama kao što su Francuska, UK, Rusija i posebno Kina, pokušavajući time da pokažu da mogu da se emancipuju od odnosa sa SAD. Saudijci su aktivno uključeni u G20 i druge međunarodne skupove. Isto tako, pisanje čekova je prestalo da bude nekompatibilno sa samostalnim vojnim aktivnostima i mešanjem u odnose suseda. Ilustrativan je slučaj u kome je Rijad pokušao da se suprotstavi iranskom uticaju i da nametne svoje vođstvo u sunitskom svetu.

Uticajni članovi kraljevske porodice ne prezaju od toga da kritikuju SAD i da optužuju Obamu za nekonzistentnost. Niz prigovora je postao dug. Prema njihovom viđenju, Obama je žrtvovao Bliski istok Aziji, pustio je egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka da izgubi vlast i postavio se (bar u prvom trenutku) afirmativno prema "arapskom proleću", odbio je da interveniše u Siriji iako je režim Bašara el Asada prešao crvenu liniju i upotrebio hemijsko oružje.

Međutim, iznad svega, zamera se to što je posle decenija neprijateljstva ušao u pregovore sa Iranom koji predstavlja istorijskog neprijatelja Saudijaca. To je prozrokovalo da se nezadovoljstvo osetno poveća. Usled toga se Saudijska Arabija povukla iz SB UN u koji je primljena posle dugotrajnog lobiranja. Isto tako ministar spoljnih poslova, princ Saud el Daisal je odbio da održi protestni govor tokom opšteg zasedanja UN zbog odustajanja od intervencije u Siriji.

Kao što je u velikoj meri i bilo očekivano, sporazumni zaključak zasedanja Irana i P5+1 2. aprila 2015. proizveo je šok u monarhiji. Posle Iranske revolucije 1979. između suseda u Zalivu je započeo svojevrstan hladni rat praćen ocrnjivanjem suprotne strane. Ipak, ovo rivalstvo je starije od toga. Posle povlačenja britanskih trupa iz regiona 1971. stabilnost na Bliskom istoku je bila artikulisana "Niksonovom doktrinom" o dva stuba koji će garantovati sigurnost, a to su bili upravo Iran i Saudijska Arabija. U stvarnosti šah je bio taj koji je do revolucije 1979. igrao ulogu žandarma u regionu. Samo je on imao određene povlastice, kao što je mogućnost da napiše "blanko ček" koji mu je omogućavao da u SAD kupi šta god da mu je potrebno, bez ikakve mogućnosti ograničenja od strane Kongresa.

Saudijske vođe se plaše da skorašnje zbližavanje SAD i Irana može da ima negativne posledice po njih. Stoga su oni više puta pozivali na "strateški paritet" sa Iranom i zahtevali dodatne bezbednosne garancije. Čim je dogovor potpisan, predsednik Obama je ponovo podsetio na "nepokolebljivu posvećenost" svoje zemlje da sačuva bezbednost "svih saveznika u Zalivu" i garantovao da će biti intervencije ukoliko bude došlo do bilo kakve "spoljne agresije". U isto vreme, on je pozvao lidere šest zemalja koje su članice Golfskog (...)

Obim celog teksta : 2 107 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Ibrahim Varde

Podeli ovaj tekst