Uprkos beskrajno blagom početku zime, loše raspoloženje oseća se u vazduhu Tunisa. Život teče dalje, ali radost koja je trajala nedeljama nakon pada režima Ben Alija u januaru 2011. nestala je. Tunis je preživeo izazovnu 2015, u kojoj je pretrpeo tri velika napada Islamske države (ID) na simboličke mete turizma i države. Posledica: turistička sezona završila se katastrofalno. Posete između januara i novembra opale su za 26%, a prihodi za više od 33% u poređenju sa prethodnom godinom. Rast bruto društvenog proizvoda (BDP) biće gotovo ravan nuli. Godina 2016. oblikuje se pod još tamnijim okriljem. Ne postoji nada da će ovakva situacija stvoriti mogućnosti za društveni boljitak Tunišana koji su iscrpljeni rastom cena i masovnom nezaposlenošću.
Najveći problemi direktno su povezani sa razvojem libijske krize. Bez obzira na to šta će biti ishod nacionalnih pregovora između vlasti u Tobruku i Tripoliju. izgledi su da će doći do spoljnih intervencija na baze ID u okolini Sirta, sa stvaranjem libijske ujedinjene vlade koja bi im dala odobrenje ili bez njega. Dogovori između plemena, koji su manje ili više stabilizovali kontrolu granice sa Tunisom, bili bi dodatno oslabljeni, povratno čineći da bi porozne ekonomske i političke reperkusije mogle dovesti do otvorenog sukoba u Libiji. Jedan od košmara vlasti bi bio da vide kako se uz manifestacije inspirisane socijalnim pitanjima na jugu pojavljuju i pristalice Islamske države spremne da rade zajedno sa već postojećim opozicionim mrežama.
Ukoliko Tunis, kao zvanični partner Severnoatlantskog sporazumnog saveza (NATO) od jula 2015, bude stavljen u upotrebu na jedan ili drugi način, završiće na prvoj liniji u slučaju odmazde. U jednoj donekle nespretnoj dramatizaciji, no ipak indikativnoj u kontekstu zabrinutosti koja postoji u krugovima moći, dan nakon napada na Sus predsednik Beži Kaid Esebsi izjavio je: "Ukoliko dođe do trećeg napada, država će propasti." On je pak uspeo da preživi atentat 24. novembra u samom srcu glavnog grada. Međutim, ostaje da se vidi da li će politički sistem koji je na vlasti od izbora krajem 2014. (parlamentarnih u oktobru, a predsedničkih u novembru i decembru) preživeti šokove koje će doneti 2016. godina.
Predviđajući turbulencije koje leže ispred, međunarodni tuniski partneri ohrabrili su savez dve suprotne strane na tuniskoj političkoj sceni: partije Nida Tunis, samoproklamovane naslednice Habiba Burgibe, zacementirane od svog nastanka 2012. u nameri da se suprotstavi islamističkoj hegemoniji, kao i Enahde, pobednice na izborima 2011, koja je bila primorana da ode s vlasti posle krize krajem 2013. godine. U februaru 2015, dve bivše protivnice zajedno su formirale koalicionu vladu. Neiznenađujuća odluka, verovatno dogovorena na sastanku vođa ove dve formacije u avgustu 2013. "Široka i sveobuhvatna" koalicija, da upotrebimo diplomatski rečnik, deluje da je kontrolisana parlamentarnom aritmetikom: sa 86 poslaničkih mesta za Nida Tunis i 69 mesta za Enahdu, od ukupno 217, dve partije bi u teoriji mogle da odlučuju nezavisno od podrške njihova dva saveznika, 16 izabranih članova Slobodnog patriotskog saveza (SPS) i 10 iz partije Afek Tune. Takva koalicija bila je posebno podržana od tuniskih međunarodnih partnera: SAD, Evrope i Alžira.
Može li ovakvo ustrojstvo da u vremenima krize održi svoja obećanja? Uprkos udobnoj većini, izgleda da postoje problemi. "Prava osnova ovakve vlade je kompromis između partija. Ona nije nekakav projekat demokratskih i društvenih reformi", objašnjava politikolog Labri Čuika. Nakon svog dolaska na vlast, koalicija je uspela da ponudi samo predlog petogodišnjeg akcionog plana.
Međunarodni finansijeri očekuju reformu bankarskog sektora (usvojenu u julu 2015), investicionog kodeksa, administracije, poreske politike, kao i uvođenje javno-privatnog partnerstva (usvojeno u decembru 2015). No dok ekonomske odluke teku između stranih zahteva za otvaranje tržišta, društvenih imperativa i interesa klanova koji su investirali, reforme su u zastoju, a po skorašnjem istraživanju Ministarstva finansija, siva ekonomija sačinjava 53% BDP-a.
U ekonomskim krugovima, ogorčeni su nemogućnošću nove većine da razreši nagomilana sredstva od revolucije: 350 slučajeva otvoreno je 2011. od Komisije za istraživanje korupcije. proces konfiskacije loše definisanog opsega takođe je započet 2011, sistem arbitraže Foruma za istinu i dostojanstvo formiran je u junu 2014. godine. Predsedništvo ne uspeva da progura svoj projekat "ekonomskog pomirenja", politički teško odbranjiv, a pravno loše sastavljen, čiji je cilj da omogući da biznismeni i drugi zvaničnici koji su učestvovali u korupciji ili (…)
