Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

DOUŠNICI U PAPUČAMA

Svi smo mi voajeri

Sa umnožavanjem imigracije i istovremenim porastom ksenofobije u Evropi, može se pretpostaviti kako će evropski autoriteti ući u iskušenje da postave sistem koji podseća na video-nadzor na internetu. Oni bi to mogli da učine oslanjajući se na legiju građanskih, voluntarnih indikatora. Jedna od perverzija naših društava kontrole je u tome što svoje građane istovremeno čine nadziračima i nadziranima

JPEG - 2.2 Mio
Selčuk – „Bez imena“

Mnogi ljudi se podsmevaju zaštiti privatnosti. Umesto toga, govore o pravu na protest i izlaganje privatnosti. Iako nas to na prvi pogled može začuditi, kada pažljivije razmislimo, lako se možemo setiti niza znakova i simptoma koji već neko vreme najavljuju dolazak ovog novog ponašanja u kome su voajerizam i egzibicionizam, posmatranje i potčinjavanje izmešani.

Matrica koja ovome stoji u osnovi može se naći već u slavnom filmu Alfreda Hičkoka Prozor u dvorište iz 1954. u kojem fotograf (Džejms Stjuart) ostajući u stanu nepokretan sa jednom nogom u gipsu iz dosade posmatra živote svojih suseda. Razgovarajući sa Fransoa Trifoom, Hičkok to objašnjava na sledeći način: "Da, u pitanju je voajer, ali nismo li svi mi voajeri?" Trifo odgovara: "Da, svi smo voajeri, a posebno onda kada gledamo filmove koji prikazuju intimu. Napokon, Džejms Stjuart je u filmu u poziciji asistenta gledaoca." Hičkok se nadovezuje: "Mogu da se opkladim da bi devet od deset ljudi u trenutku kada u drugoj zgradi vidi ženu koja se presvlači pred spavanje zadržalo pogled. Oni bi mogli da okrenu pogled i pomisle da ih se to ne tiče, mogli bi da navuku roletne, ali oni to neće učiniti. Nastaviće da gledaju."

Na ovaj poriv da vidimo, da nadgledamo i da špijuniramo odgovara želja da se besramno ogolimo. Ovo drugo je sa rastom interneta doživelo eksploziju. To je posebno tako od pronalaska veb-kamera koje su postale široko dostupne i upotrebljive od 1996. godine. Pamtimo na primer pet studenata, devojaka i momaka iz Oberlina u Ohaju (SAD) koji su u vreme razvoja veb-kam platforme na sajtu www.hereandnow.net prikazivali svoj život 24 sata dnevno gde god da su se nalazili u stanu sa dva nivoa. Oni su živeli pod stalnim nadzorom kamera koje su svojom voljom postavili. Od tada, hiljade je porodica, parova i pojedinaca koji su bez ikakvog srama pozivali svet da uđe u njihovu privatnost preko interneta i da ih uživo posmatraju bez ikakvih ograničenja.

Videli smo čak i Kineza Lija Jukinga koji je prvi na internetu vodio "dnevnik smrti" i postao pravi globalni fenomen elektronske literature. Shvativši da je smrtno bolestan, mladi agent za nekretnine iz Šangaja odlučio je da svoju borbu protiv raka podeli sa onima koji su želeli da to posmatraju. Prenos ga je pratio do poslednjeg trenutka kada je izdahnuo govoreći: "Sečem vrpcu. Volim vas."

Napokon, u programima američkih televizija od ranih dvehiljaditih nailazimo na rast broja emisija koje stoje pod nazivom TV Treš ili "telepubel". U pitanju su emisije u kojima ljudi iznose (...)

Obim celog teksta : 1 330 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Ignjacio Ramone

Podeli ovaj tekst