Januara 2014, zapatisti iz meksičkog Čijapasa omogućili su da nekoliko stotina međunarodnih intelektualaca proslavi dvadesetogodišnjicu njihovog ustanka. Nijedno pitanje neće ostati bez odgovora, obećali su, pošto su se gosti unapred dogovorili da će živeti svakodnevni život organizacije: njen otpor agresiji meksičke vojske, njenu bitku za hranu za održavanje, njenu potragu za modelom koji ne bi reprodukovao autoritarne strukture iz prošlih vremena. Na završnoj večeri, nakon nedelju dana uronjenosti u zapatistički način života, posetioci su mogli postavljati pitanja. Mlada žena poreklom iz Sjedinjenih Država podigla je ruku: "Sve što sam ovde videla veoma me interesuje, ali ostajem uskraćena za jednu malu stvar: ne znam koja je vaša pozicija u vezi sa queer pitanjem?" Predstavnik zapatista na forumu ostao je bez teksta.
Je li Jug premalo zainteresovan za neke bitke zapadnih aktivista? Takođe bi mogao izbiti prigovor i u obrnutom smeru. U tekstu u kojem oštro kritikuje interesovanje svojih latinoameričkih kolega za rad britanskog marksiste Dejvida Harvija, urugvajski intelektualac Eduardo Gudinas osuđuje oblik "prijateljskog kolonijalizma". Dokaz? Analize Britanije posvećene geografiji ili tumačenju Marksovog Kapitala ne dosežu do "ekvadorskog sumakkawsay ili do bolivijskog suma qamana" — pojmova koji se uobičajeno prevode kao "dobar život".
Emancipaciju je stoga nemoguće misliti na isti način sa jedne i sa druge strane Atlantika. Latinoamerički socijalizam neće biti "niti oblik niti kopija" evropske verzije, upozoravao je marksista Hose Karlos Marijategi još 1928. godine. Od tada, autor i ideja povezuju se svaki put — kada u Google pretraživač ukucamo "Mariategui", istovremeno se pojavljuje i fraza "niti oblik niti kopija" na španskom.
Rad ovog Peruanca se ipak ne ograničava na ove četiri reči. Druge, manje citirane, upotpunjuju njegovo istraživanje: "iako je socijalizam rođen (…)
