Predvođena pokretom "Afrička svest" i najstarijom kongoanskom partijom ABAKO, frakcija kongoanske elite slomila je kolonijalni kulturni korset i oslobodila misli. Ta frakcija je probudila i zaoštrila političku svest stanovništva, utirući put nezavisnosti zemlje 1960. godine. Ipak, tokom gotovo pedeset godina akademska kulturna i naučna produkcija mahom je služila jačanju režima. Do septembra 1960, režim je neke od njih usisao u autoritarnu vladavinu tako što ih je integrisao u Koledž generalnih komesara — telo koje je nakon svog prvog državnog udara od 14. septembra 1960. uspostavio Žozef Mobutu. On je kao državni sekretar zbacio tadašnjeg premijera Patrisa Lumumbu.
Pedantnim seciranjem transkripata sastanaka i brižljivom analizom odnosa između s jedne strane Koledža, a s druge šefa države Žozefa Kasa-Vubua (predsednik od 1960. do 1965. godine), Mobutua i Ujedinjenih nacija, istoričar Žan Mari Mutamba obelodanio je bastardizovanu logiku intelektualaca i manjkavost političke vizije njihove tzv. "tehničarske" vlade. Ispostavlja se da je Koledž služio kao značajna ratna mašinerija okrenuta protiv Lumumbe i opozicionih političkih snaga. Sa zaprepašćenjem saznajemo i da su šef lokalne stanice Centralne obaveštajne agencije (CIA), Lari Devlin, i nekadašnji direktor belgijske Kolonijalne bezbednosti, Andre Laej, učestvovali u donošenju odluka na Koledžu, koji je svoj poslednji sastanak održao 21. januara 1961. godine, četiri dana nakon ubistva Lumumbe.
Svakako, Koledžu se moraju priznati neki ozbiljni napreci. Pa ipak, pojedini lobiji izmanipulisali su Koledžom, odlučni da Kongo održe u stanju neokolonijalne zavisnosti.
Ovaj žalosni obrazac ponavlja se od 2001. godine, što na otužan način ilustruje himna slavi predsednika Žozefa Kabile, koju je pod evocirajućim nazivom Kabila i div koji se budi. 2015. godine ispojala jedna akademska skupina. Pod lažnim izgovorom "rehabilitacije" kongoanskog predsednika, ovaj zbornik ignoriše nemarnost (…)
