Prizivanje klasičnih scena u kojima se rogati preživari protežu po asfaltu i nonšalantno blokiraju motocikle i četvorotočkaše očigledno nije dovoljno da bi se shvatilo šta krava predstavlja u Indiji. Ako želimo da razumemo njihovu svetost, institucionalizovanu od strane bramana, moramo se vratiti korenima indijskog nacionalizma. Krava je bila "politička životinja" u vreme vladavine Mogula, između 12. i 18. veka, a zatim i tokom britanske kolonijalizacije u 19. veku. Zaštita krave bila je deo konstruisanja ujedinjavajuće teologije Hindu zajednice, danas poznate kao hindutva. Ona čitavu indijsku naciju podvodi pod Induse koji su većina i potiskuje manjinu koja jede govedinu, a pre svega 177 miliona muslimana (koji čine 14% populacije).
Ovu ideologiju danas uspešno zastupa Sang Parivar, jedna od moćnih nebuloznih nacionalističkih organizacija, koje uključuju vladajuću partiju, Bharatiya Janata Party (BJP, Partija indijskog naroda), Rashtriya Swayamsevak Sangh (RSS, Nacionalni dobrovoljački odbor) — odakle je trenutni premijer, Narendra Modi — kao i još dve agresivne grupe, Vishwa Hindu Parishad (Savet Hindu sveta, VHP) i Bajrang Dal (BD).
U ime borbe za zaštitu krava, niz ubistava muslimana počinjen je krajem 2015. godine. Dvadeset osmog septembra, u jednom selu na severu države, Utar Pradešu, dve stotine ljudi linčovalo je nasmrt jednog pedesetogodišnjaka i ozbiljno povredilo njegovog sina pod optužbom da je porodica jela govedinu. U Kašmiru, 9. oktobra, ručno pravljena bomba bačena je na kamion koji je prevozio krave. Mladi vozač, musliman, podlegao je opekotinama. Pet dana kasnije, u susednoj državi, dvadesetogodišnji musliman, pod sumnjom da krijumčari stoku, pretučen je nasmrt od nekoliko pojedinaca. Drugog novembra, gomila Indusa ubila je još jednu osobu koju su optužili da je ukrala kravu.
Ubice imaju koristi od konteksta u kojem se, pod nacionalističkim pritiskom, zakoni koji brane trgovinu stokom sve restriktivnije i ozbiljnije primenjuju. Ustavom iz 1949. godine preporučeno je da svaka država primeni svoje sopstvene zakone u pogledu zabrane klanja. U osam od 29 indijskih država to se i dalje ignoriše i krave mogu da budu meso koje se prodaje ili jede. U druge tri, klanje je strogo regulisano. U ostalih osamnaest je potpuno zabranjeno, i za kršenje zakona se predviđa kazna do deset godina zatvora. U pet država gde je čak zabranjeno i konzumiranje, policija ne okleva da pretražuje određene restorane.
Jedna vrsta krave doduše nema mnogo koristi od ove jake zaštite. Vodeni bufalo, najčešće crni vo, korespondira sa demonom u mitologiji. U svim državama, osim u Čatisgaru, dozvoljeno je klanje za izvoz. Paradoksalno, u 2015. Indija je bila najveći izvoznik govedine u svetu, odmah iznad Brazila.
Veliki deo muslimana, hrišćana i plemenskih naroda, kao i siromašnijih slojeva nižih kasta nema problem sa konzumiranjem mesa — jeste tabu, ali je svakako dosta jeftinije od drugog. Da bi naručili od mesara a da ne imenuju šta, mušterije koriste reč "mast". Parije (ili nedodirljivi, najniža indijska kasta, prim. prev.) jedu ga jer su tradicionalno bili prisiljeni da brinu o mrtvoj stoci; skupljali su meso i kožu za štavljenje. "U zadnjem delu prodavnice, kada mula ubije kravu, upravo su parije ti koji se brinu o parčanju mesa", piše geograf Mišel Briker. Dok su mesari i trgovci u opštinskim klanicama uglavnom muslimani, Indusi i nemuslimansko stanovništvo mogu da upravljaju industrijskim klanicama ili čak da rade.
Bez obzira na ono što tvrde nacionalisti, govedina je bila deo kulinarske tradicije mnogo pre nego što su muslimani došli u Indiju, primećuje istoričar Dvidžindra Narajan Dža, u svom delu The (…)
