"Suočeni sa imperijalističkom agresijom, primenićemo kolektivni revolucionarni sistem nadziranja. Svi znaju ko je ko i šta ko radi u svom okrugu, kao i koji je odnos imao sa tiranskom vlašću." Ovo su reči Fidela Kastra kojima je 28. septembra 1960. nakon napada na ostrvo objavio stvaranje KOR-ova koji je trebalo da budu formirani u svakom okrugu. Pred njima je bio samo jedan cilj: da služe Kubanskoj revoluciji i borbi protiv potencijalne invazije kontrarevolucionara koje je podržavala i finansirala CIA. Dve godine nakon preuzimanja vlasti Kastro je i dalje verovao kako je narod ključna snaga u militantnoj odbrani revolucije. Nije li upravo narod bio taj koji je izašao da podrži grupu bradatih revolucionara koji su bili izolovani u Sijera Maestri?
Godine 1961. KOR-ovi aktivno učestvuju u otporu američkoj invaziji u Zalivu svinja. Ipak, organizaciji odbrane brzo je pridodata aktivnost koja će odrediti svakodnevni život Kubanaca. U komitetima su svi članovi bili obavezni da upoznaju svoje komšije i da prokažu osumnjičene teroriste i špijune.
Ovaj početni zadatak organizovanja stanovništva u borbi protiv sabotaže i agresije uskoro je bio upotpunjen i nizom drugih aktivnosti koje je trebalo da doprinesu revoluciji, kao što su kampanje opismenjavanja, vakcinacija obolelih, pomoć žrtvama ciklona, pravljenje spiskova za izbore itd. Tako su KOR-ovi počeli da sačinjavaju instancu povezivanja između države i naroda: preko njih se odvijala komunikacija i usaglašavanje potreba jednih i drugih, razmenjivanje podataka itd. Komiteti su se razvili tako da sačinjavaju zone (veličine kvartova u evropskim gradovima), municipije (komune) i provincije (regije), tako da danas postoji više od 130.000 jedinica unutar kojih se vodi osam miliona kubanskih građana sa više od 14 godina. U pitanju je dakle skoro sve stanovništvo. Ta srazmera je ostala stabilna od vremena svog nastanka.
Ipak, članstvo nije obavezno, naglašava Eluana koja je izabrana za predsednicu jednog KOR-a u kvartu Altahabana. U pitanju je pozicija koja ne podrazumeva članstvo u Komunističkoj partiji Kube (KPK). Već skoro deset godina, ona na godišnjem nivou biva ponovo izabrana da zauzme ovu poziciju. Uloga koju preuzima nije plaćena i nema nikakvih ograničenja u pogledu vremena koje na njoj može da provede. S obzirom na to koliko je njen rad poštovan, može se očekivati da će biti glasana na ovu funkciju još mnogo godina. Evo kako ona objašnjava činjenicu da su svih 40 osoba sa više od 14 godina koje žive u 24 četiri stana, koliko ima u njenoj zgradi, članovi KOR-a kojem predsedava. Dakle, pitanje je pogrešno postavljeno. "KOR je tu da brani narod, zašto se neko onda ne bi učlanio?"
Ipak, članstvo može da proističe i iz drugačijih motiva. Najveći deo Kubanaca starosti preko 30 godina bar jednom u životu je upoznao osobu čije zaposlenje i životna situacija su zavisili od suda KOR-a u pogledu toga da li su "dovoljno revolucionarni". Vilma, mlada žena koja je radila u odseku za turizam i nastavila sa daljim obrazovanjem u toj profesiji, svoje učešće u tradicionalnim prvomajskim aktivnostima objašnjava na sledeći način. Ona ukazuje kako je potpuno svesna da je ništa ne obavezuje da učestvuje, ali isto tako i da zna kako bi nedolazak mogao da joj uništi karijeru.
Centri za zapošljavanje često zahtevaju pismo preporuke KOR-a u kom se potvrđuje učešće budućeg zaposlenog. Eluana objašnjava kako to pismo ukazuje na ulogu komiteta u svakodnevnom životu Kubanaca. "Od vremena kada sam postala predsednica, upoznala sam sve ljude u svojoj zgradi i mi sačinjavamo jednu veliku porodicu." Logika sistema podrazumeva da mreža komiteta donosi sud o moralnosti, iskrenosti, ozbiljnosti i uopšte svim kvalitetima kandidata. To je svakako jedan od razloga zbog kojih se Haime, adolescent iz kvarta, u trenutku organizovanja "volonterskog rada" od strane KOR-a, pita: "U kom smislu je rad (…)
