Novinar nakinđuren nakaradnim čuperkom i plastičnom kabanicom prilazi Džimiju Hendriksu. "Ja sam iz Njujork tajmsa", kaže. Hendriks se lenjo osmehnuo i odgovorio: "Drago mi je. Ja sam sa Marsa". U ovoj šali ima neke istine. Tokom petnaest godina prvih velikih svemirskih ekspedicija, rok muzičari (i slični) sanjaju o "kontaktu" i uranjanju među zvezde, talasaju između mistike i zabave, ispreturane vizije i fantazije o galaksiji. Nema ničeg iznenađujućeg u tome: usredsrediti se na vezu, dvostruku i takmičarsku, koju ljudi iz naših zapadnih krajeva obično imaju sa tajnama neba. Ali u rok muzici se preteruje. Ona elektrifikuje i pojačava, dramatizuje i ironizuje. A obični Zemljani "susrete treće vrste" isto toliko sumnjiče koliko im se i podsmevaju. Kosmokomika…
Ukratko, muzika je tradicionalno povezana sa reprezentacijom kosmosa. Ogromno svemirsko prostranstvo često peva, iako se samo odabrani mogu nadati da će čuti taj eho. Još u 6. veku pre naše ere je Pitagora tvrdio da zvezde koje se okreću oko nepomične Zemlje sviraju muzičku skalu u savršenoj harmoniji: otkrio je "muziku sfera", koja će dugo opsedati sanjare. Znatno kasnije dolazi nematerijalni i neopisivi glas anđela koji odjekuje istim prostorom. Naravno da nema ničeg laskavijeg za muzičare, niti zahtevnijeg… Komadić večnosti, trag božanskog je na delu u muzici. Harmonične sfere i anđeli koji pevaju polako blede u našoj mašti, muzika je ostala kraljevski put u beskonačnost.
Šezdesetih i sedamdesetih godina nebo se promenilo. Čulo se brujanje Sputnika. Ljudi su bili spremni za đuskanje na zvezdama, rokeri su meditirali. Šta ćemo otkriti tamo, šta će se naći u Velikom Drugde? Hoće li vanzemaljac, na engleskom alien, stranac, toliko blizak otuđenima, hoće li biti fundamentalno drugačiji od sublunarnog prostora ili će i on znati šta je melanholija? Godine 1969. hodali smo po Mesecu, 2001: Odiseja u svemiru Stenlija Kjubrika najavila je novu promenu koja čeka čoveka, Dejvid Bouvi je izmislio Majora Toma, kosmonauta koji ne želi da se vrati na Zemlju pre nego što se otelotvori, blistav i fragilan, kao Zigi Stardast, onaj Zigi "zvezdana prašina" sav u zlatu i u crvenim čizmama na platformu, sa zlatnim krugom nasred čela i sa svojim paukovima sa Marsa. Zigi je alien na kub: vanzemaljac, rok zvezda i androgin. (…)
