U svom obraćanju "o stanju nacije" 2011, predsednik Barak Obama elokventno je evocirao patnju radnog naroda u SAD — Amerikanaca koji su nekada bili u mogućnosti da dobiju "posao za ceo radni vek" i bez fakultetske diplome. Predsednik je veoma moćno opisao ono što je pogodilo te ljude zbog deindustrijalizacije. Zapitao se šta se dogodilo sa njihovim uništenim gradovima, ruiniranim životima i mizernim primanjima. Uobičajeno, ovo bi bio momenat kada bi jedan demokrata počeo sa izlaganjem plana kako bi preokrenuo ovu katastrofalnu situaciju, i to programima javnih radova ili zaustavljanjem "egzodusa" proizvodnje. Ipak, ovaj demokrata to nije učinio. Umesto iznošenja plana, on je saopštio radnim ljudima da ništa ne može biti učinjeno za njih: "Da, svet se promenio. Utrka za radna mesta je stvarnost." Ono što se dogodilo radnom narodu bilo je naprosto "stvarno". Takva je, jednostavno, ta nova stvarnost. Ono što valja učiniti po pitanju te realnosti jeste prestati sa njenim poricanjem i navići se na nju.
U sledećem momentu, Obama se već prebacio na veseliju temu. Bila je to 2011. i recesija je tehnički završena, tako da je predsednik mogao preći na saopštavanje pozitivnih aspekata ekonomskog programa koji bi definisao ostatak njegovog mandata. Pogodili ste: inovacija je ono čega nam je bilo potrebno više: "Prvi korak ka osvajanju budućnosti", saopštio je Obama, jeste "ohrabrivanje američke inovativnosti." Oko ovog pitanja predsednik nije pokazao niti trunku fatalizma ili rezigniranosti zbog nepromenljive realnosti. "Morali smo da subvencionišemo inovatore, rekao je, i to velikodušno, "kako bismo podstakli uspešnije priče." S obzirom na to da svi znaju da je inovacija povezana sa visokim obrazovanjem, Obama je pozvao studente da uče bolje i založio se za veći broj studenata na fakultetima. Podsticanje inovacija trebalo je da predstavlja njegovu veliku ekonomsku viziju, njegovu liberalnu utopiju. Mesec dana nakon govora, ovaj plan obelodanila je i Bela kuća: "Budućnost američkog ekonomskog rasta i međunarodne kompetitivnosti zavisi od naših kapaciteta za inovaciju", saopšteno je u dokumentu Bele kuće. "Kako bismo pobedili budućnost, moramo raditi na inovacijama, edukaciji i time izgraditi i ostatak sveta".
Manje polemičan ton i sa Volstritom
Mesto koje finansije odskoro zauzimaju u imaginariju demokrata, polako dobija i Silicijumska dolina, kao drugačija, "kreativna" industrija, čije se milijarde dolara profita nesebično slivaju u izborne kampanje. Promene u okruženju predsednika države tekle su paralelno sa pričom o novcu: godine 2014. Dejvid Pluf, arhitekta Obamine inspirišuće prve predsedničke kampanje, počeo je da "prodaje" svoju političku magiju Uberu. Džej Kernej, predsednikov nekadašnji sekretar zadužen za medije, unajmljen je od Amazona u narednim godinama. U međuvremenu, u Vašingtonu, predsednik je formirao specijalnu federalnu upravu koja je koristila tehnike i osoblje Silicijumske doline, ne bi li revolucionarno uticala na vladino prisustvo na internetu; neki lucidniji novinari koji se bave tehnologijom nazvali su to "Obaminim skrivenim startapom".
Međusobna privlačnost između predsednika i Silicijumske doline počela je još u vreme Obamine prve kampanje, kada je on iskoristio Facebook da bi se povezao sa mladima; dok je njegova energija u kampanji za drugi mandat išla u pravcu korišćenja velikih baza podataka kako bi uspeo dopreti do određenih ciljnih mikrogrupa i neopredeljenih birača. Veza predsedničke administracije sa Silicijumskom dolinom nikada pre Obame nije prouzrokovala toliko kontroverzi kao što je to bio slučaj sa njegovom prisnošću sa Volstritom. Ipak je teško mrzeti ovu "industriju", čime god se oni bavili. Aura mladalačkog raspoloženja, čini se, može omekšati svaku komunikaciju između predsednika i "tehničkog osoblja" na Volstritu.
U društvu sa klasnim pobednicima današnjeg sveta
Danas je prosperitet Silicijumske doline zapravo ultimativna demonstracija sposobnosti liberalne klase. Postindustrijsko društvo izdvojilo je obrazovane i kreativne, inženjere i naučnike i "okupalo" ih ekonomskim nagradama koje sežu izvan domašaja mašte. Istorija je progovorila kroz postavljanje ove "industrije" na najviši pijedestal, a sa demokratama je još i prosperirala pošto su se oni već odavno pozicionirali kao stranka pobednika savremenog sveta.
Kada demokrate govore o tehnologiji, uvek se, pre ili kasnije, vraćaju gigantskom pretraživaču Googleu. U svojoj knjizi Smelost nade, Barak Obama objašnjava kako je od sedišta Googlea napravio (…)
