Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

MOŽEMO LI DA PROMENIMO OVAJ SVET?

Levica, istorija jedne političke etikete

Da li je moguće promeniti svet? Klasifikovati nekog poslanika ili niz mera kao "leve" ne ide samo od sebe. Ta kategorija ima svoju istoriju i njen smisao permanentno definišu političke borbe

JPEG - 478.4 kio
Zoran Svilar – „Vezivanje crvene trake“

Šta znači biti "na levici"? Pitanje se može učiniti naivnim s obzirom na to da ta uzrečica danas strukturiše identitete političkih organizacija ("parlamentarna levica", "levičarsko gradsko veće") i individualne vrednosti ("intelektualac levice" i "ljudi levice"). Ipak, podela na levicu i desnicu nije ni prirodna, ni nepromenljiva, pa čak ni neophodna.

U 18. veku u Francuskoj između aristokratije, koja je vlasnik zemlje i koja ima političku moć, te trgovačke buržoazije, koja je svedena na ulogu novčara, postoji vrlo dubok jaz. Monopol u glasovima, što ga ova poslednja zadobija nakon Francuske revolucije, mobilizovaće protiv tog velikog jaza republikance tokom 19. veka i oni će proširiti pravo glasa. Društvenom autoritetu velikaša pridošlice republikanci suprotstavljaju kolektivni oblik organizacije, partiju. Na deobu novca, jela i pića, kojim je bilo praćeno biranje, odgovaraju izradom programa i vrednovanjem ideologije. Malo-pomalo ta su pravila igre nametnuta svima.

Ali ona nisu dovoljna da se izdvoji levi "identitet". Istorija je vrlo bogata pomacima na političkoj šahovskoj ploči. Skorojevići na vlasti — republikanci "oportunisti" — meta su gromova i strela "nepopustljivih", kao i levih radikala. Zatim i ovi poslednji postaju njihova meta, nakon što je Žorž Klemanso, kao ministar unutrašnjih poslova, ugušio štrajkove 1906. godine. "Jučerašnji kritičar", reći će za njega Žan Žores (prvak francuskog socijalizma, prim. prev.) 1906, "našavši se pred ništavilom koncepcija budućnosti, postao je neminovno pristalica poretka, koji je u praksi značio širokogrudu primenu vojske i policije." Sa svoje strane Francuska sekcija Radničke internacionale (SFIO — prethodnica današnje Parti socialiste, prim. prev.) podnosiće napade komunista do te mere da će se na kongresu u Turu 1920. raspasti. Borba za definiciju levice permanentno ponovo oblikuje vrednosti na koje se ova može pozivati: afera Drajfus, na primer, ograničava nacionalistima i antisemitima — od kojih su neki čak pripadali Savezu socijalista u poslaničkom domu Parlamenta — da za sebe kažu da su na levici.

Ako se više radi o poziciji, koja se odnosi na političku igru, nego o čvrsto fiksiranom identitetu, zašto govoriti o "partiji levice"? Zajedničko je svim političkim formacijama, što se pozivaju na ovu uzrečicu, da su se pojavile u periodu industrijske revolucije i (...)

Obim celog teksta : 1 183 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Loren Boneli

Ivana Srećković

Podeli ovaj tekst