Ogorčen sklonošću ekonomista da upravljaju ljudskim ponašanjem polazeći od modela koji nemaju veze sa stvarnošću, Žak Duboan, pronalazač distributivne ekonomije, objavio je 1935. knjigu Zaprepašćeni Ku (Kou l’ahuri). Polupamflet-poluroman u poučnom stilu Kandida, delo prikazuje mladog Mandžurca koji stiže u Pariz pitajući se: "Kako beda može nastati iz obilja?" Njegovo istraživanje se ubrzo usmerava prema manastiru Svete Ekonomije, masivnoj i mračnoj zgradi nastanjenoj kaluđerima koji bdiju nad spisima svetog Žan Batista Seja, liberalnog ekonomiste 19. veka. Kaluđeri rade na "indoktrinaciji onih koji upravljaju i onih kojima se upravlja", podučavajući katehizam slobodne trgovine. Šokiran što zgrada nema prozora — "zbog verovanja da ljudi unutra ne treba nikada da gledaju napolje" — Ku ispituje Oca Posetioca o radu zatočenika. "Oni tumače činjenice koje im slučajno dođu pod ruku i projektuju na njih svetlo doktrine čiji su poverenici."
Da li u ovoj religiji ima jeresi? Šestog februara prošle godine nedeljnik The Economist, koji bi Duboan sigurno opisao kao zvanični bilten manastira, objavio je zapanjujuće otkriće koje dovodi u pitanje svete spise. Istraživanja koja su sproveli Dejvid Otor, Dejvid Dorn i Gordon Henson "ubedljivo pokazuju kako bogate zemlje imaju više radnika koji pate zbog uspona Kine nego što su to ekonomisti mogli i zamisliti". I još neverovatnije, "oni objašnjavaju kako naprasna izloženost stranoj konkurenciji može nastaviti da obara plate i poslove još najmanje jednu deceniju". Sasvim sigurno je nekoliko desetina miliona radnika iskusilo mehanizam koji laici nazivaju ’socijalnim dampingom’, ali ipak ostaje da "ekonomisti još od Adama Smita tvrde da trgovina obogaćuje zemlju" — pogledajte samo Kinu. Ali, moramo se suočiti sa činjenicama, "prednosti od trgovine su za Ameriku male". Štaviše nikakve. "Konkurencija kineskog uvoza objašnjava 44% pada proizvodnje u (…)
