U to vreme malo poznat, američki garažni rok duo The White Stripes poslao je štampi 2003. godine svoj snimak nazvan Elephcmt u formi gramofonske ploče (duple tridesetice). U vremenu u kojem su mediji bili usredsređeni na deljenje datoteka putem modela komunikacije P2P ("peer to peer"), CD format je, uprkos smanjenju prodaje, još uvek bio jedini umetnički i komercijalno prepoznat muzički oblik. Stoga je ova inicijativa mogla delovati čudno.
Ipak, "crni disk", kako su ga nazivali tehno di-džejevi, ostao je u milosti jedne grupe marginalnih ali odlučnih amatera. U potrazi za autentičnim zvukom (analogni zvuk gramofonskih ploča je topliji od digitalnog zvuka) i estetikom, mladi rok, pank ili "garaž" bendovi putem samoprodukcije vratili su u upotrebu dobre stare LP ploče. Zanatski pristup, koji je takođe predstavljao znak nezavisnosti u odnosu na multinacionalke (koje su, tokom osamdesetih, javnosti nametnule CD formate), na taj način je obnovio niske cene svojih već uveliko profitabilnih numera.
Nedostupne preko komercijalnih kanala maloprodaje i "kulturnih simbola" poput Fnaca, ploče mladih grupa prodavane su na koncertima, njihovim sajtovima ili u manjim specijalizovanim prodavnicama, koje su se od dvehiljaditih ponovo otvarale u Evropi i Sjedinjenim Državama. Ova mreža nezavisnih prodavnica gramofonskih ploča, koja je narasla, nalazi se u samom srcu tog "povratka ploči", danas široko popularizovanog svake godine u aprilu, kao i "Dana prodavnice ploča", manifestacije nastale u SAD 2007. i organizovane u Francuskoj od 2011. godine.
Iako ovaj događaj predstavlja uspeh, njegov originalni duh je postepeno iščezavao. Tokom pet godina, na njemu su isključivo učestvovale nezavisne kuće. U 2015, međutim, ploče studija Warner, Universal i Sony, napravljene posebno za taj dan, krasile su bezbroj prezentacija. Odskoro, multinacionalne kuće, nakon što su se isprva povukle iz proizvodnje, (…)
