Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

NASLEDNICI KIŠNERIZMA OTVORILI VRATA POVRATKU LIBERALNIH RECEPATA

Argentinski režimi se smenjuju, korupcija opstaje

Latinskoj Americi je bio potreban jedan veliki skandal, poput ovog u Brazilu, da bi počeli da se otkrivaju dometi razarajuće korupcije. Naravno, u tom ključu, ni Argentina ne može biti zaobiđena. I u ovom demenu, kao što je slučaj sa ostalima, novi predsednik Maurisio Makri je obećao promene, tako što je krenuo sa radikalnim desnim zaokretom

JPEG - 123.7 kio
Selčuk – „Bez naziva“

Novembra 2015. godine, Argentinci su izabrali koalicionu vladu liberalno orijentisane Radikalne partije i Republikanskog predloga (PRO), liberalno-konzervativne partije Maurisja Makrija, nekadašnjeg gradonačelnika Buenos Ajresa i bivšeg predsednika fudbalskog kluba Boka juniors i naslednika velikog porodičnog bogatstva. Ova pobeda desnice stavila je tačku na ciklus tri uzastopne peronističke vlade, Nestora Kiršnera (2003–2007) i potom njegove supruge, Kristine Fernandez Kiršner. Makri je uz slogan „Menjajmo“ odneo pobedu s uskom većinom od 51.3%, nad naslednikom klana Kiršner, Danijelom Skolijem. Četiri meseca kasnije, pitanje nasleđa i dalje zauzima središnje mesto političkih rasprava. Duge godine kiršnerizma zemlju su izvele na put dobro poznat i drugim latinoameričkim državama: na put korupcije i ekonomske, institucionalne, političke i društvene dezintegracije. Trgovina narkoticima je, kao u slučaju Meksika, oglodala Argentinu do do same srži njenih institucija i njene privrede. Papa Franja, i sam argentinskog porekla i neskriveni pobornik peronizma, izjavio je da ova zemlja „više nije tranzitna, već zemlja potrošnje i proizvodnje [narkotika]“.

Korupcija i trgovina narkoticima formiraju nerazmrsivi čvor čijim će raspetljavanjem ova zemlja tek morati da se pozabavi. Nova postavka vlade brzo se dala u akciju, nakon što su trojica švercera narkotika, osuđena na doživotne kazne, u po bela dana pobegla kroz glavni ulaz zatvora navodno „visoke bezbednosti“. Uhvaćeni su nakon neverovatne dve nedelje provedene u bekstvu, što im je omogućilo saučesništvo dela policije. Vlada je momentalno otpustila rukovodioce zatvorske uprave Buenos Ajresa, najkorumpiranije ljude pored pokrajinskih policijskih snaga. Ipak, dodavanje kovertama ne zaobilazi nijednu granu sigurnosnih snaga, pa ni tajne službe.

Pedeset tužbi protiv bivše predsednice

Jedan od begunaca optužio je bivšeg šefa kabineta gospođe Kiršner, Anibala Fernandeza, za umešanost u ubistvo tri osobe povezane sa švercem efedrina, ključnog sastojka meta-amfetamina, jedne od sintetičkih droga koje se najviše koriste u svetu. U vreme dok je Fernandez bio na poziciji ministra pravde, između 2007. i 2009. godine, uvoz efedrina za legalnu upotrebu porastao je za 800%. U te dve godine, prenosi nedeljnik Perfil, „u Argentinu su se doselile grupe i pojedinci iz Meksika kako bi se domogli ove supstance zabranjene u njihovoj zemlji, ali u slobodnom protoku u našoj. U Argentini se kilogram efedrina može kupiti za 100 dolara. U Meksiku cena doseže i 10.000 dolara po kilogramu“. Čak i ukoliko se ponovo ispostavi da je nevin, Fernandez iza sebe ima solidan učinak: oktobra 1994. godine, dok je služio kao gradonačelnik Kilmesa, policiji je umakao u gepeku automobila nakon što je sudija naredio njegovo privođenje.

Španska policija je u januaru 2011. uhapsila trojicu muškaraca, Matijasa Miretea i braću Gustava i Eduarda Huliju, koji su na aerodrom El Prat u Barseloni sleteli u privatnoj letelici, noseći 950 kilograma čistog kokaina. Trojica pilota bili su sinovi visokih vojnih činovnika argentinskog vojnog vazduhoplovstva. Drogu su utovarili u vazduhoplovnoj bazi Moron, u Buenos Ajresu, kojom zajedno upravljaju vojska i federalna vlada. Velike pošiljke narkotika zaplenjene su i u Portugalu i Kanadi.

Dodatno, u decembru 2015, sud je bivšeg državnog sekretara za transport, Rikarda Hajmea, i njegovog naslednika Huana Kjavija, osudio na šest, odnosno osam godina zatvora zbog njihove uloge u korupcijskoj zaveri koja je u septembru 2012. u centru Buenos Ajresa dovela do katastrofe, kada je voz ostao bez kočnica i udario u platformu, pri čemu je život izgubilo 52 ljudi, dok je 789 povređeno. Pokrenute su istrage i kako bi se utvrdila odgovornost bivšeg ministra za planiranje, Hulija de Vidoa.

Pored toga, organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na porast otmica žena za potrebe ilegalne prostitucije: pravosudni organi tragaju za preko sedam stotina žrtava. Mreže trgovine ljudima doprinose i proliferaciji ilegalnih oblika rada, u uslovima sličnim ropstvu. U delu četvrti Onse u Buenos Ajresu, koji je izgradila fondacija La Alameda bliska papi Franji, između ostalog nalazi se i „devet bordela, šest svetšopova – od kojih se jedan nalazi odmah prekoputa policijske stanice – i dva ’bunkera’ narkodilera udaljenih dva bloka od iste te stanice“.

U međuvremenu, jedini pretendent na nacionalni sport, fudbal, pretvoren je u mafijašku industriju: bankrotirani klubovi, nezakonite transakcije, pranje novca i nasilne navijačke grupe – barras bravas, ekvivalenti evropskim „ultrasima“, ogrezli u dilovanju droge i drugim „poslovima“. Ove grupe sudeluju u smrtonosnim obračunima. U februaru 2010, autobus pun navijača kluba Njuels izrešetan je mecima; ubijen je jedan tinejdžer. Istraga je pokazala da je u pucnjavi korišćeno ratno naoružanje, koje je obezbedila… policija. Otkad je vlada donela odluku o subvencionisanju fudbalskog tržišta – 45 miliona pezosa (2.66 miliona evra) dnevno tokom 2015.– TV prenosi mečeva su besplatni, ali su mnogi klubovi dovedeni na ivicu bankrota. Mečevi će se više igrati pred lokalnom publikom, dok je posetiocima sa strane zabranjen ulaz kako bi se sprečili sukobi.

Bivša predsednica Kiršner danas se nalazi na meti pedeset sudskih postupaka po kriminalnim osnovama, u nekim slučajevima zbog nezakonitog bogaćenja i pranja novca. U potonjem slučaju, veruje se da je za te potrebe koristila svoj hotelski kompleks. U poređenju s tim, tri optužnice protiv njenog nekadašnjeg potpredsednika, Amadoa Budua, gotovo da bi izbledele da jedna od njih nije završila presudom za „pasivnu korupciju“ i „transakcije protivrečne vršenju javne funkcije“. Ni legendarna Ebe de Bonafini, osnivačica i predsednica pokreta Majki Majskog trga, nije izbegla bujicu skandala. Ova strastvena pristalica Kiršnerovih postala je meta pravne ofanzive, kao predsednica fondacije Zajednički snovi, koja je obilate državne subvencije za izgradnju socijalnih stanova preusmeravala u različite džepove.

Pravosuđe se podjednako bavi nestankom tužioca Albertoa Nismana, koji je pronađen mrtav, upucan u vrat u svojoj kući 18. januara 2015, dva dana pred planirani izlazak pred poslaničku komisiju, povodom jednog po stari režim izuzetno neprijatnog slučaja. Nisman je bio uveren da su gospođa Kiršner i njen ministar, Hektor Timerman, pokušali da opstruiraju međunarodne poternice Interpola protiv petorice iranskih zvaničnika, koji se sumnjiče za učešće u napadu izvršenom jula 1994. godine na jevrejsko udruženje AMIA, prilikom čega je u samom srcu Buenos (...)

Obim celog teksta : 3 123 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Karlos Gabeta

novinar, nekadašnji direktor argentinskog izdanja Le Monde diplomatique (1999–2011).
PREVOD: Matija Medenica

Podeli ovaj tekst