Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je 2013. godine spisak dve stotine novinskih listova koji su dobili najviše državne pomoći, što je istovremeno razotkrilo jednu prilično ekstravagantnu situaciju. Namerene, prema rečima ministarstva, „podršci publikacijama koje doprinose javnoj raspravi“, ove subvencije više su koristile listovima poput Closera nego Le Monde diplomatiquea. Ovo je u najmanju ruku čudno, budući da smo mi objavili veliki broj članaka koji odgovaraju ovom opisu, a nekolicina zapanjenih poslanika kritikovala je ministarku. Ona je potom izjavila: „Razmišljamo o tome.“
Iduće godine, razvoj naših digitalnih arhiva na šest jezika zavredio nam je subvenciju u iznosu od 255.000 evra, što je pokrilo polovinu investicije koja je Le Monde diplomatique s nule gurnula na 104. mesto liste kojom dominiraju Le Figaro i na kojoj Télé Z i dalje zauzima dvadeseto mesto. Uz to, samo je dnevna štampa imala koristi od podrške listovima s niskim prihodima od reklamnog prostora. U slučaju Le Monde diplomatiquea, termin „niski“ je preoštar, budući da je vrhunac naših prihoda ovog tipa 2015. godine dostigao 87.000 evra… 0.75% našeg ukupnog obrta – naspram 40% do 50% u slučaju regularnih listova.
U pismu od 24. decembra 2015. godine, tadašnja ministarka kulture, Fler Pelerin, obavestila nas je da je vlada okončala proces razmišljanja: „Ne možemo samo povremeno zagovarati pluralizam.“ Naš list je tako primio pomoć u iznosu od 249.217 evra za 2015. godinu i 26.010 evra za naš časopis koji izlazi na svaka dva meseca, Manière de voir. Pozdravljamo ovu odluku, za koju je u velikoj meri zaslužna mobilizacija naših čitalaca i prijatelja.
Ukoliko nam proširenje pomoći listovima s niskim prihodima od reklamnog prostora na sve nacionalne časopise političkog i opšteg informisanja ide na ruku, ni njen iznos niti trajnost nisu zagarantovani. Ukupna suma računa se i dodeljuje na godišnjem nivou. Štaviše, odluka o tome ne rešava strukturne probleme finansiranja štampe. (…)
