Subota, 27. februar, Mobil (Alabama). Godišnji sastanak Izvršnog odbora Republikanske Partije u Alabami se odvija u sali kongresnog centra, tri dana pre „primarija“ u nekoliko američkih država na jugu. Učestvuje stotinjak uglednih članova partije. Lakše je bilo naići na crne kandidate nego na pristalice Donalda Trampa - neobičan paradoks u državi u kojoj je njujorški milijarder izgleda jako popularan (što će se potvrditi tri dana kasnije njegovom pobedom) i u kojoj članstvo Republikanske partije čine pretežno belci.
Ime Donalda Trampa se nije pominjalo na govornici. Ali je obuzimalo umove, jer se uspeh njegove kampanje tiče budućnosti partije. U izbornoj trci se uvek pojavi jedan ili dva kandidata koji nisu baš omiljeni; ali kako se boriti za čoveka koji je isto toliko antipatičan kao i njegov glavni rival – senator Teksasa Ted Kruz? Skoro niko od parlamentarnih kolega mu nije naklonjen. Ali, u slučaju Donalda Trampa se radi o nečemu drugome: priručnici za menadžment bi to nazvali neprijateljskim preuzimanjem kontrole. Jer mnogi republikanci, kao i velika većina njihovih predstavnika, sumnjaju da se Trampova jedina ideološka motivacija nalazi u njegovoj neobuzdanoj narcisoidnosti, njegovim autoritarnim impulsima. On je manje zabrinut za ’’partiju-Linkolna-i-Regana’’ nego za svoje lance luskuznih hotela ili marke votke. 27. februara u Mobilu, dakle, republikanski kadrovi su pomalo očajno, a svakako oslanjajući se na slučajnost, igrali igru: potvrđivali su osnovna načela partije putem elektronskog glasanja, istovremeno strahujući da bi Tramp uskoro mogao pretvoriti glasačke listiće u konfete.
Prethodno testirajući malu crnu kutiju putem koje će procenjivati između predloga, oko tri stotine članova republikanskog odbora je zapravo ’’biralo’’ svoj omiljeni ratni film. Paton satire Perl Harbor. Ono što je ponuđeno kao izbor, ali i dobijeni rezultat, sugeriše da partijski kadrovi vole velike bitke kao i da preferiraju pobede.
Potom sledi važnije glasanje: 76% je tražilo da sledeći primarni izbori u Alabami budu ’’zatvoreni’’, što će reći rezervisani samo za partijske glasače (dok su izbori ove godine bili ’’otvoreni’’). Cilj je jasan: da 2020. zakomplikuju život manje ortodoksnim republikanskim kandidatima (poput Trampa), tj. onima koji privlače na birališta brojne demokrate ili nezavisne glasače. U slučaju da poruka Trampu, vlasniku nekoliko kazina, ne bude sasvim jasna, dat je i drugi predlog - da se ne odobri ’’ni jedan oblik kockanja’’ u Alabami. Ostatak programa sa sastanka je bio više konvencionalan: osuda ’’destruktivnog progama Baraka Obame i Hilari Klinton’’, podsećanje da predsednički izbori određuju političku ravnotežu Vrhovnog suda, novi zahtev za ograničenjem prava na abortus, ponovno odbijanje mera kontrole oružja.
Miks tele-rijalitija i ekstremizma
Na ulazu u salu za sastanke su štandovi sa slikama i panoima kandidata koji se i dalje takmiče – Ted Kruz, Marko Rubio, Džon Keisik, Ben Karson - i gde se dele bedževi i posteri sa njihovim imenima. Ali nema ničeg takvog u slučaju Trampa. Malo njujorško ružno pače izgleda ne mari mnogo za ove republikanske krugove koji su već anticipirali katastrofu: u novembru, u slučaju da bude potučen, nakon toga, u slučaju da bude izabran.
Ali nije ih najviše naljutilo to što se Tramp okomio na muslimane. Predlog broj 2016-06 je takođe preporučio da Sjedinjene Američke Države odbiju azil svim „izbeglicama koje potiču iz zemalja koje imaju veze sa radikalnim islamom“. To je branio republikanski predstavnik: „Izgleda da pola sveta hoće da dođe ovde i da ubija Amerikance.“ Njegov utisak, jednako kao i nejasnoća teksta koji ga podupire, pokazuju difuzno i vrlo površno poznavanje međunarodne politike - jer su pitali Francuza koji je bio prisutan u sali, bez zadnjih namera, da li je većina stanovništa Francuske muslimanska. Predlog je odbijen, ali jedva.
Na večeri koja je sledila nakon toga (lošoj večeri, iako je koštala 150 eura), dve trećine konobara je blo crno, a 98% gostiju belo. Ovog puta je svaki kandidat poslao svog izaslanika. Karson je poslao svog sina. Da li implicitno misleći na Trampa (kojeg je njegov otac ipak odlučio podržati trinaest dana kasnije), on je započeo svoj govor citatom iz Biblije: „Čuvajte se lažnih proroka“. Kruzov potparol se oslanjao na isti repertoar, ali ističući ideološku konzistentnost svog kandidata: „Neka vam bude suđeno prema vašim delima“. Rubio je pak poslao zastupnika teške kategorije: Rik Santoruma, veoma popularnog u evangelističim krugovima, koji je bio kandidat 2012. i osvojio je primarije u Alabami. Potom je lokalni predstavnik, očigledno malo poznat, branio Trampovu kandidaturu: „Ono što je kod njega najbolje jeste što zna da pomeri mase.“
I na kraju najsvetlija (najavljena) tačka večeri i partije, koja je bez sumnje najviše koštala organizatore: Mark Gajst, bivši agent privatnog obezbeđenja u Libiji koji je postao profesionalni skupi govornik. On je napravio detaljan prikaz – čak previše detaljan – napada američkog konzulata u Bengaziju septembra 2012. Njegov zaključak te večeri je bio jasan i odražavao je jednodušno raspoloženje: nebriga Klintonove, tada državne sekretarke predsednika Obame, je odgovorna za smrt američkog ambasadora Džona Kristofera Stivensa u Libiji. Ton kampanje je podešen - ali ne od strane Amerikanaca koji su besni, koji su žrtve prekarnosti, nezaposlenosti i relokacija biznisa. Skoro svako od prisutnih je sam sebi platio put, hotelsku sobu i večeru u iznosu za koji teško da bi bile dovoljne dve ili tri nedelje minimalne lokalne zarade – 7,25 dolara po satu (što je manje od 6.5 eura i najniža zarada u zemlji).
Da li će averzija koju izazivaju Obama i Klintonova među republikanskim kadrom biti jača od nepoverenja koje im uliva Tramp? To baš i nije očito, pogotovo nakon govora Von Poa, crnog predsednika partijskog okruga u Alabami. On je rekao da se popularnost njujorškog promotera može pripisati miksu tele-rijalitija i ekstremizma u američkim izborima. Malo je reći da je bio zabrinut: „Adolf Hitler je takođe bio popularan. I kako se to završilo? Ako je Tramp naš kandidat, jako sam postiđen. Glasati za njega, ne mogu to da uradim svojoj zemlji.“ Ovaj predavač informatičke sigurnosti na univerzitetu u Alabami je dodao: „Moj IQ je veći od 50. Jer ako imate imalo mozga, Tramp se ne pojavljuje na vašem radaru.“ Najgore tek dolazi: „Tramp nije republikanac, on je demokrata. Prave konzervativce Donald Tramp ne može prevariti. Ovaj tip zaključuje dilove, to je njegov posao. Stoga me ne bi iznenadilo ako bi sredinom septembra [tj. onda kada obe velike partije zvanično određuju kandidate za izbore] odlučio da postane kandidat na istoj izbornoj listi zajedno sa Hilari. Za partiju će tada biti kasno da izabere drugog kandidata.’’
Ovoliko začuđujuća hipoteza o zaveri možda iznenađuje. Ali brojni republikanci koje zabrinjava Trampova atipična politička putanja, njegovi stavovi koji su često u raskidu sa ortodoksnim stavovima partije, nikada ne zaboravljaju da je on pozvao Klintonovu na svoje treće venčanje. Sumnjive spekulacije nisu povlastica samo lokalnih ljutitih političara i aktivista, koje potpiruju Fox News, društvene mreže i teoretičari zavere. 16. marta u Arizoni je Kruz optužio medije „kojima uglavnom diriguju pristalice levice“, da su „sve učinili da Donald bude naš izbor, zato što znaju da je jedini kandidat na planeti zemlji koji bi mogao pobediti Hilari Klinton.“
Barbara Pristr je predsedavala izvršnim partijskim odborom. Ona je dobrodržeća osamdesetogodišnjakinja i republikanka od samih početaka, u državi u kojoj su sto-trideset-šest godina (od 1874. do (…)
