„Moderni izum“: tako je 1974. američki istoričar Džon Gilis objasnio pojam mladosti. Iako možemo reći da je savremeni svet zaista posvetio jedinstvenu pažnju ovom pojmu, on ga nije izmislio: on je od njega kreirao socijalni fenomen.
U periodu pre Francuske revolucije, omladina je već činila određenu grupu, koja je dotle dolazila putem rituala, posebno karnevala, viteštva, slavlja za svetog Žana ili „Marijinog meseca“. Početkom XX veka, sa smanjivanjem interesa za narodne običaje i intervencijama države, ove prakse su polako prestajale. Određene prekretnice u izlasku iz detinjstva su i dalje postojale, kao što su školska diploma ili prvo pričešće kod katolika.
Vojna služba je doprinosila sticanju određenih veština i učestvovala u izgrađivanju kodifikovanog maskulinog identiteta koji se sastojao od dominacije i ponižavanja. Za devojčice je jedino brak označavao ulazak u odraslo doba, dok su devojke od 25 godina već bile označavane kao „udavače“, norma koja je ženu svodila na status supruge i buduće majke. Rituali vezani za ove „prelaske“ polako su prestajali, pogotovo ukidanjem obavezne vojne službe 1997, te slabljenjem popularnosti ideje bračne institucije i pomeranjem granice za venčavanje. Početkom 1980-ih muškarci su se venčavali sa u proseku 25 godina, a žene sa 22,8. U 2012. prosek je oko 32 godine za muškarce i 30,2 za žene. Mladost je socijalna kategorija i period u kojem socijalne razlike postaju vidljive. U prvoj polovini XX veka postojao je veliki jaz imeđu mladih iz srednje i mladih iz radničke klase. Ovi prvi su bili finansijski zavisni od porodice, ali su imali određenju autonomiju, dok su drugi svoja primanja davali porodici. Oni koji su prodavali svoju radnu snagu bili su proleteri, često pripravnici bez garancije da će imati naknadu, bez obuke, žrtve smanjenja u primanjima zbog godina, što je ukinuto 1968. Oni su, takođe, bili prvi na udaru nezaposlenosti. Čak i kada govorimo o „slavnih trideset godina“ (1945-1975. kada je francuska ekonomija bila u stalnom porastu): u januaru 1968. 40% nezaposlenih je imalo manje od 24 godine.
„Starosne predrasude“
Stopa nezaposlenosti radno sposobnih do 25 godina (12,2%) 1976. bila je skoro četiri puta veća od ostalih proseka; od 1980-ih ona je uvek iznad 25%. Mladi su uvek suočeni sa „fleksibilizacijom“, u nedogled vezani za stažiranja, privremene poslove, nepuno radno vreme, (…)
