Opšti pravac kretanja medija i industrije kulture 2012. godine izbrojao je 112 nacionalnih naslova opšteg i političkog informisanja i 398 lokalnih časopisa iz istih oblasti, od ukupno 4.726 publikacija koje se u Francuskoj objavljuju. Zarad lakšeg razumevanja, pretpostavimo da se opseg Zajedničkog servisa (vidi „Projekat za slobodnu štampu“) ograničava na ovih 510 naslova.
Obrt sektora od opšteg interesa je 2013. godine iznosio gotovo četiri milijarde evra, 1.22 milijarde za nacionalnu štampu i 2.72 milijarde za lokalnu. Kako bismo izbegli rekonstruisanje troškovne strukture na osnovu statistike i prilično heterogenih podataka, pretpostavimo da su rezultati ovog skupa uravnoteženi (u stvarnosti su blago u plusu), te da je samim tim ukupna svota prihoda jednaka troškovima, odnosno četiri milijarde evra. U slučaju medijskih kuća, brojni izuzeci i državna pomoć dolaze u vidu nižih troškova (povlašćene poštanske tarife, supernizak PDV). Budući da naš model ukida ove subvencije, ukupnim troškovima trebalo bi dodati i pomoć sektoru od opšteg interesa, odnosno 791 milion evra, što ćemo zaokružiti na 800 miliona.
Ukupna suma potrebna za funkcionisanje štampe od opšteg interesa samim tim diže se na 4.8 milijardi evra. Nju ćemo razložiti na 800 miliona koje odlaze na plate novinara. podržane prodajom proizvoda novinskih kuća, i četiri milijarde evra potrebnih za finansiranje Servisa.
Budžet od četiri milijarde puni se iz tri izvora: od dela prihoda od ukupne prodaje (trenutno 2.53 milijarde evra ) koji se ne koristi za finansiranje novinarskog rada, odnosno 1.73 milijarde evra (2.53 – 0.8); uštede postignute na osnovu ukidanja sada izlišnih komercijalnih aktivnosti – sektor za reklamni prostor, poštanska dostava reklamnog materijala, troškovi marketinga itd. – koje bi se dale proceniti na 10% ukupnog obrta, ili 400 miliona evra; i, na kraju, doprinosima za informisanje. Oni bi, dakle, trebalo da prikupe 1.87 milijardi evra, da zaokružimo na 1.9 milijardi, što je (…)
