U noći između 25. i 26. marta 2015. Saudijska Arabija je, uz pomoć koalicije koju čini deset pretežno sunitskih muslimanskih zemalja, otpočela vazdušnu vojnu operaciju na Jemen protiv pobunjeničkog pokreta Huti (potiču od zeida šiitske manjine). Oni već mesecima vrše pritisak na jemensku vladu, ali ne ugrožavaju direktno saudijsko kraljevstvo. Pristalice Abdul Malik el-Hutija, vođe pobunjeničkog pokreta kojeg je inače osnovao njegov otac, doprinele su tome da se izbriše mehanika obećanja koje je nastalo sa ’’jemenskim prolećem’’, vršeći pritisak na tranzicionog predsednika Abd Rabo Mansur el Hadija da dā ostavku. Radi ovoga su se ujedinili sa svojim bivšim neprijateljem Ali Abdulah Salihom, koji je bio predsednik Jemena više od tri decenije. Salih je bio primoran da odstupi sa tog mesta 2012, nakon masovnih protesta koji su otpočeli godinu dana ranije, ali je ostao politički aktivan. Koristeći imunitet od kaznenog progona, u pokretu Huti je našao sredstvo za osvetu zbog njegovog pada.
U vreme pokretanja operacije ’’Odlučujuća oluja’’ Huti su zauzimali glavni grad Jemena, Sanu (od septembra 2014), a uspeli su da zauzmu i Aden, glavni grad na jugu. Najavljeni cilj Saudijaca i njihove podrške je ponovno uspostavljanje vlasti predsednika Hadija (na njegov zahtev), koji je povukao svoju ostavku i u egzilu je u Rijadu. Trebalo je izgurati hutsku miliciju iz grada i proterati ih u njihov severni zavičaj, u grad Sada. Ovaj projekat je dobio odrešene ruke od ’međunarodne zajednice’ putem rezolucije 2216 koju je izglasao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN). Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Sjedinjene Američke Države su snabdele koaliciju oružjem i pružile joj pomoć u stvarima vojne obaveštajne službe. Na regionalnom planu, ofanziva koja je bila namenjena suprotstavljanju uticaju Irana je okrivljena zbog napredovanja njene pešadije prema Hutima. Neosporno, deo jemenske populacije, bez obzira da li podržavaju Hadija, se protivi Al-Hutiju (posebno deo ljudi koji potiču iz južnih regija) i pozdravlja intervenciju Saudijske Arabije i njezinih saveznika.
Nakon godinu dana rata koalicija sa svojom lokalnom i međunarodnom podrškom je samo delimično postigla svoje ciljeve. Hadi se zvanično vratio u Jemen, nakon devet meseci egzila u Rijadu, ali je i dalje izolovan u Adenu. Veliki grad luka je ponovo zauzet od strane vojnih antihutskih grupa uz pomoć sila koalicije, ali njegova bezbednost je nestabilna. U njemu se živi prema ritmu pretnji i atentata džihadističkih grupa, uključujući i jemenski ogranak Organizacije islamske države (OID). Decembra 2015. je napadnuto sedište vlade i ubijen je guverner pokrajine Aden; njegov naslednik je bio meta novog napada krajem januara 2016. Učešće oružanih snaga Ujedinjenih arapskih emirata ima ograničeni efekat, a rekonstrukcija grada i dalje ostaje iluzorna.
Slučaj Taeza sličan onome u Gazi
Štaviše, Huti i dalje čvrsto drže glavni grad Sanu. Oni ne nailaze na oružani otpor plemena i okolnih populacija, tako da su borbe na tlu grada i u okolini reke. Nemilosrdno suzbijaju opoziciju, nezavisne intelektualce i sunitske islamističke aktere, oslanjajući se na aparat bezbednosti starog režima. Saudijska vazdušna ofanziva je izgleda dobila podršku i iz severno-zapadnih delova zemlje, pretežno zejdetskih i gusto naseljenih. Osvajanje grada, uz pomoć onih koji se oslanjaju na podršku Hadijevih pristalica, neće biti lako.
Štaviše, koalicija koja interveniše na tlu od jula je već pretrpela znatne gubitke. Septembra 2015. je 85 njenih vojnika, od koji je 45 iz Emirata, ubijeno u raketnom napadu. Sredinom decembra je drugi napad pokosio 152 vojnika. Emiraćani i Saudijci angažuju plaćenike, posebno one iz američke privatne vojne kompanije Academi (ranije Blackwater), a takođe se oslanjaju i na lokalne broce.
Uprkos bombardovanju i egzilu vlade koju priznaje ’međunarodna zajednica’, hutska država ostaje privid države. U hutskoj ’državi’ se obezbeđuje kontinuitet u radu određenih institucija kao što su usluge (…)
