U korist procesa ujedinjenja, većina sociologa se kladila na to da će se životni uslovi žena na Istoku i žena na Zapadu harmonizovati u najkraćem ili barem u srednjem roku. Da li je to bila preoptimistična prognoza? Na primer, u 2007, samo je 16% majki dece između 3 i 5 godina bilo zaposleno s punim radnim vremenom na zapadu, nasuprot 26% na istoku. Takođe, premda je stopa nataliteta u bivšoj Nemačkoj demokratkoj republici (DDR) danas jednako niska kao na zapadu, brojne razlike i dalje opstaju, poput procenta vanbračno rođene dece: 61% na istoku tokom 2009. nasuprot 26% u zapadnom delu.
Ženski deo stanovništva u Istočnoj Nemačkoj posebno je pogođen društvenim i političkim nemirima izazvanim ujedinjenjem. U DDR-u, majke su, za razliku onih iz Savezne republike Nemačke (SRN), bez sramote usklađivale svoje porodične i profesionale živote. Pripajanje Istoka Zapadu prouzrokovalo je astronomski porast stope nezaposlenosti među ženama i negativno se odrazio na njihov način života, njihove planove i njihovo samopouzdanje. Širom Nemačke, kao i u ostatku Evrope, žensko učešće u sferi rada značajno se povećavalo od pedesetih, ali je ovaj napredak u DDR-u bio neuporedivo veći u odnosu na Zapad. Krajem osamdesetih, 92% istočnih Nemica bilo je zaposleno, u poređenju sa 60% njihovih zapadnih susetkinja. Po ovom pitanju, postizanje rodne jednakosti bilo je izvesno i predstavljalo gotovo izuzetak u čitavom svetu. Dok su na Zapadu žene svoje životne pozive usmeravale u oblicima i dalje prožetim porodičnim idealima i patrijarhalnom tradicijom, na Istoku, ekonomska nezavisnost bila je praktično podrazumevajuća.
Dramatičan pad stope nataliteta zabeležen u DDR-u tokom sedemdesetih doveo je do toga da je režim poduzeo različite mere kako bi ohrabrio zaposlene žene da imaju decu, posebno vodeći računa o izolovanim ili razvedenim majkama. Ponekad izvedena iz ideoloških opravdanja (da se obezbedi radna snaga za izgradnju „socijalističkog društva“), ova politika je svejedno doprinela harmonizaciji između profesionalnih ciljeva i roditeljskog stresa. S druge strane zida, međutim, majčinski status često je vodio do osiromašenja ili potpunog pada u siromaštvo, posebno u slučaju razvoda ili napuštanja supružnika. Nije nikakvo čudo to što su žene iz bivšeg DDR-a često na ujedinjenje gledale kao na pretnju po njihove životne uslove. Putem do tada nepojmljivog iskustva nezaposlenosti, sistem vrednosti koji je ranije doživljavan kao podrazumevajuć, potpuno se raspao. „Kada u agenciji za zapošljavanje kažete ’samohrana majka s dvoje dece’, oni ne znaju o čemu govorite. Agentkinja koja sedi prekoputa mene ni ne promeni izraz lica, ništa“, priča Ilona, samohrana majka i bivša prodavačica iz (…)
