„Elementarno realističan čin“ – ovim rečima je Oskar Arias Sančes, predsednik Kosta Rike, 2007. prokomentarisao svoju odluku da, nakon pedeset godina od njenog osnivanja, konačno prizna Narodnu Republiku Kinu. Od 1949. i progona nacionalističkih Guomindang-a poraženih od strane komunista, nalazivši se na drugoj strani Tajvanskog zaliva – razdvojenoj kopnom od Tajvana – Tajpej je bio sanjano utočište antikomunističke borbe. Ubrzo je mogao da računa na usluge od strane latinoameričkih vođa, udruženih sa američkom diplomatijom. Ostrvo je zasnovalo tesne veze sa vojnim režimima u regionu. Danas ponovo, impozantna statua Čang kaj-Čeka, vođe Guomindanga, izgrađena od strane Alfreda Strosnera u srcu glavnog grada Paragvaja, Asunciona, svedoči o prijateljstvu između dva diktatora. Obojica su bili vrlo aktivni članovi Svetske antikumunističke lige, osnovane po prvi put 1967. Paragvaj nastavlja da bude stub mosta između Tajvana i Južne Amerike i jedinstvena prilazna tačka Tajvanu ka zajedničkom tržištu Južne Amerike (Merkosuru).
U 1969, jedino je Kuba priznavala Narodnu Republiku Kinu od svih zemalja u tom regionu. Nakon podnošenja zahteva, 1971, američkog priznanja i dobijanja mesta u Ujedinjenim nacijama (UN), umesto Tajvana, Kina radi na tome da osujeti diplomatske veze svog rivala. Mreža saveznika može se pokazati od velike važnosti za ostrvo, koje, uprkos svojim pokušajima da to ne bude tako, ostaje isključeno iz međunarodnih ustanova, uz izuzetak Svetske trgovinske organizacije (STO) kojoj je pristupila 2002. Peking je takođe nametnuo poseban kriterijum kojim se države primoravaju da naprave izbor: otvaranje ambasade u Tajvanu znači de facto prekid odnosa sa Kinom. Radi se o ultimatimu koji mu omogućava da još dublje izoluje ostrvo.
Prevara Nikaragve
U tome je uspevao više na jugu nego u prevoju: do dvehiljaditih, Centralna Amerika predstavljala mu je glavni bastion. Otud i iznenađenje povodom kostarikanske odluke. Ukoliko ona ne bude uticala na odnose moći između Pekinga i Tajpeja u prevoju, „elementarni realizam“ na koji se pozvao Arias Sančez bi mogao da se proširi i na druge prestonice. Na političkom planu, najpre, budući da latinoamerički antikomunisti nisu propustili da primete da je „crvena pošast“ nestala; ali posebno na ekonomskom planu. Sudeći po bivšem tajvanskom predsedniku (…)
