Nakon dva meseca blokade, Rada – ukrajinski parlament – 14. aprila odobrio je formiranje nove vlade, izbegavajući pretnje predsednika Petra Porošenka o raspuštanju. Zapadni podržavaoci Kieva zahtevaju i borbu protiv korupcije i političku stabilnost. Kako bi sprečili rapisivanje privremenih izbora, prvi zahtev je doveden u pitanje.
Favorit zapada za premijera, ministarka finansija Natalija Jaresko, nije se čak našla ni u novom sastavu vlade. Ova američka diplomatkinja ukrajinskog porekla, uživa poverenje kod Međunarodnog monetarnog fonda, ali ne i kod parlamenta. Ukrajinski poslanici su radije odabrali Volodimira Grojsmana, predsednika Rade bliskog Porošenku.
Za Pariz, Vašington i Berlin, raspisivanje privremenih izbora bio je najgori mogući scenario. Glasačke namere prema stranci odlazećeg premijera, Arsenija Jacenjuka, Narodnog fronta, druga sila u Radi nakon Bloka Petroa Porošenka, bile su ravne nuli. Stabilnost je „uslov za održavanje dobrog pravca reformi,“ saopštio je 22. februara nemački ministar spoljnih poslova, Frank-Valter Štajnmajer, tokom posete Ukrajini sa francuskim ministrom Žan-Mark Ajroom. Nemačka i Francuska nisu želele da menjaju sagovornike jer su mesecima učestvovale u implementaciji mirovnog sporazuma u Minsku i razrešavanju konflikta između Kijeva i Donbasa.
U februaru su težnje zapada naginjale ka formiranju tehnokratske vlade u svrhu borbe protiv korupcije: „Ukrajini treba stalan napor jedne ekipe profesionalaca koji će interes ukrajinskog naroda staviti iznad sopstvenog kako bi zemlji garantovali stabilnu i prosperitetnu budućnost“, izjavilo je devet ambasadora u pismu podrške odlazećem ministru Ajvarasu Abromavičiusu. Pre nego što će zalupiti vrata za sobom, ovaj nekadašnji saradnik švedskog investicionog fonda, poreklom iz Litvanije, optužio je jednog od poslanika da je iskoristio svoju bliskost sa predsednikom kako bi uključio upitne ličnosti u svoj tim.
Odlazak ministra ekonomije uznemirilo je Jacenjuka, koji je 2014. optužen (…)
