Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

TRKA SA PREPONAMA OD KATANJE DO KINE

Možemo li proizvesti pravičan telefon?

Ruda koja se koristi u proizvodnji mobilnih telefona često se izvlači na štetu najosnovnijih socijalnih prava, posebno u centralnoj Africi. Bez da li na umu imamo štetu koju to proizvodi na okolinu. Jedno preduzeće tako pokušava da napravi “pravičan telefon”. Međutim, ono se suočava, između ostalog, sa crnim tržištem i nedostacima sertifikacija

JPEG - 1.8 Mio
Selčuk – „Bez naziva“

Sa 1.4 milijarde aparata proizvedenih u 2015. smartfon je vodeći simbol globalizovane ekonomije, što je rezimirano na poleđini svako Ajfona po sledećoj formuli: „Dizajniran u Kaliforniji, sastavljen u Kini“. Dve vodeće marke, Epl (231 miliona telefona u 2015) i njegov južnokorejski rival Samsung (324 miliona). nalaze se u žestokoj konkurenciji. Ovo se objašnjava uslovima rada koji se primenjuju u azijatskim fabrikama za sastavljanje, otkrivenih brojnim talasima samoubistava u Foxconn-u, jednom od vodećih kineskih podizvođača. U avgustu 2015, Samsung se obavezao da će napraviti fond od 78 miliona evra kako bi kompenzovao zaposlene u svojim fabrikama, one među kojima je utrvđeno dve stotine slučajeva leukemije. Optužen za eksploataciju dece. treći najveći proizvođač, Hjuavei, morao je da zatvori jednu od fabrika 2014. Pored toga, više od trideset vrsta rude sa nekoliko kontinenata ulaze u proces proizvodnje smartfonova. Oni se izvlače iz unutrašnjosti zemlje uprkos uticaju na društvo i okolinu, što sa sobom nosi i oružani konflikt, kao u Demokratskoj republici Kongo.

Proizvesti mobilni telefon i istovremeno poštujući ljude i okolinu pokazuje se kao utopija ili nemoguća misija? Holandska kompanija Fairphone je prihvatila izazov. Od proleća 2013. prodali su šezdeset hiljada kopija “etičkog telefona”. Na leto 2015. lansirali su Fairphone 2 za koji očekuju da će se prodati u hiljadama jedinica po godini. Njihovi argumenti: ruda koja se izvlači ne finansira vojsku u Kongu; sastavljanje se odvija u kineskim fabrikama gde inspekcija osigurava pristojne radne uslove i u kojima radnici imaju štedni fond. Dizajn telefona omogućava njegov dug životni vek i umanjuje njegov uticaj na okolinu zahvaljujući spremnim rezervnim delovima koje mogu zameniti sami korisnici. Koristeći što više recikliranu plastiku Fairphone je postavio pogon za prikupljanje svojih aparata u Evropi i program za reciklažu telefona u Gani.

Kompanija se ne oslanja na investitore, već na potrošače. 2013. su potraživali sredstva kroz kampanju participativnog finansiranja putem interneta (crowdfunding) koja je omogućila prikupljanje skoro 7 miliona evra tokom nekoliko nedelja. Drugi model se takođe pojavio zahvaljujući mogućnosti naručivanja unapred: kupci prihvataju da plate 525 evra za uređaj koji još uvek nije proizveden i koji dobijaju nakon nekoliko meseci.

“Oruđe za otkaz”

Lansiranje ova dva telefon,a čija dodata vrednost nije tehnološka, pokrenuo je talas entuzijazma u medijima koji su uvek spremni da pozdrave “etične” i “pravične” inicijative, uprkos brojnim ograničenjima ovog novog modela proizvodnje. “Fairphone je i dalje daleko od toga da je pravičan”, tvrdi sam proizvođač. Ambicija je da se “napravi pokret za daleko pravedniju elektroniku”, imajući u vidu da je put strm i ispunjen mahinacijama. Kako to navodi Bas Van Abel – koga smo susreli u sedištu kompanije, na trećem spratu starog industrijskog hangara amsterdamske luke – kako bi počeli raditi u Kongu, Fairphone je morao uloži svoj novac u...korupciju lokalnih funkcionera: ono je bilo namenjeno omogućavanju dozvola za fotografisanje rudnika za zaposlene koji rade na iskopinama.

Morali su da se suoče sa drugom vrstom realnosti, kao što se moglo videti u filmu koji je 2011. snimio tim u Katanga regionu u južnom Kongu: rudarstvo je prvenstveno zanat i to porodični; mala deca tamo rade sa svojim roditeljima. Štaviše, kako bi našli sertifikovani kalaj “neukaljan konfliktima”, Fairphone se pridružio industrijskom konzorcijumu, nevladinim organizacijama i lokalnim i internacionalnim akterima. Oni koriste poseban sistem sertifikacije koji uključuje posebnu vrstu ambalaže i etiketiranja. Pokrenut prema savetu grupe eksperata Ujedinjenih nacija, ovaj program se pokazao kao nezamenljiv nakon usvajanja od strane američkog kongresa prema Dod-Frenk aktu iz jula 2010. Namenjena da reguliše prakse Vol Strita, klauzula 1502 ovog teksta obavezuje kompanije u Sjedinjenim Državama da osiguraju da neće koristiti rude kojima se finansiraju oružane grupe u Kongu. Problem: proces sertifikacije rude zapinje. I, pet godina kasnije, samo nekoliko desetina lokacija može legalno prodavati kalaj. Kao predostrožnost i olakšica, brojni elektronički giganti (...)

Obim celog teksta : 2 039 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Emanuel Raul

je novinar.
PREVOD: Anica Stojanović

Podeli ovaj tekst